Globalno, gotovo jedan od deset ljudi je osoba sa invaliditetom i nedavne studije pokazuju da osobe sa invaliditetom čine i do 20% populacije koja živi u siromaštvu u zemljama u razvoju. Veliki broj osoba sa invaliditetom nastavlja da se suočava sa preprekama za učešće u njihovim zajednicama jer često su primorane da žive na marginama društva. One se često suočavaju sa stigmama i diskriminacijom i rutinski im se uskraćuju osnovna prava kao što su hrana, obrazovanje, zapošljavanje, pristup zdravstvenoj zaštiti i reproduktivno zdravstvene usluge. Mnoge osobe sa invaliditetom su takodje upućene u institucije, što predstavlja direktno kršenje prava na slobodu kretanja i život u svojim zajednicama.

Ujedinjene nacije (UN) imaju dugu istoriju promocije prava i blagostanja svih ljudi, uključujući i osobe sa invaliditetom. Organizacija UN je radila na tome da se obezbedi njihovo puno i efikasno učešće u građanskim, političkim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim sferama na osnovu jednakosti sa drugima u cilju postizanja društva za sve. Posvećenost organizacije UN punom i ravnopravnom uživanju svih ljudskih prava osoba sa invaliditetom je duboko ukorenjena u potrazi za socijalnom pravdom i jednakosti u svim aspektima društvenog razvoja. Svetski program akcije u vezi osoba sa invaliditetom i Standardna pravila za izjednačavanje mogućnosti za osobe sa invaliditetom prevode posvećenost organizacije UN u okvire međunarodne politike koja je dodatno ojačana Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom, međunarodni pravni instrument, koji osnažuje osobe sa invaliditetom da vode bolji život u svojim zajednicama širom sveta. 

Ujedinjene nacije i celokupna zajednica će nastaviti da rade na glavnim tokovima u svim aspektima društva i razvoja osoba sa invaliditetom. Iako su mnoge obaveze  napravljene da uključuju invaliditet i osobe sa invaliditetom u razvoju, jaz između politike i prakse se nastavlja.

Osiguranje integrisanosti osoba sa invaliditetom u sve razvojne aktivnosti neophodno je u cilju postizanja međunarodno dogovorenih ciljeva razvoja, kao što su Milenijumski ciljevi razvoja (MCR). MCR mogu se postići samo ako su uključene osobe sa invaliditetom i članovi njihovih porodica. To će zauzvrat osigurati da osobe sa invaliditetom i njihovi članovi porodice imaju korist od međunarodnih razvojnih inicijativa. Napori za postizanje Milenijumskih ciljeva razvoja i primene Konvencije su međuzavisni i međusobno se podstiču. 

Uspešan pristup u integraciji osoba sa invaliditetom u razvoju koji se praktikuje u preko 90 zemalja širom sveta zasnovan je na programu „Rehabilitacijia zasnovana na zajednici“ (Community Based Rehabilitation). Program „Rehabilitacijia zasnovana na zajednici“ deo je opšte strategije razvoja zajednice namenjena smanjenju siromaštva, izjednačavanju mogućnosti i uključivanju osoba sa invaliditetom u društvo. Program „Rehabilitacijia zasnovana na zajednici“ je fleksibilna, dinamična i prilagodljiva strategija za različite društveno-ekonomske uslove, teren, kulture i političke sisteme u svetu. Obuhvata pristup zdravstvu, obrazovanju, izdržavanju, učešću zajednice i uključivanju u zajednicu. Osnaživanje osoba sa invaliditetom i članova njihovih porodica su ključne komponente programa „Rehabilitacijia zasnovana na zajednici“.

Program „Rehabilitacijia zasnovana na zajednici“ obezbeđuje vezu između osobe sa invaliditetom i razvojne inicijative. Sprovodi se kroz kombinovane napore osoba sa invaliditetom, njihovih porodica, organizacija i zajednica, kao i odgovarajućih vladinih i nevladinih organizacija (NVO) koje rade u Sektoru za razvoj. Program „Rehabilitacijia zasnovana na zajednici“ radi na tome da obezbedi inicijative razvoja uključujući osobe sa invaliditetom i sve više se smatra kao osnovna komponenta za razvoj zajednice. Delovanje kroz zajednicu služi osnaživanju osoba sa invaliditetom (individualno i u grupama) da ostvare svoja prava i promovišu poštovanje njihovog urođenog dostojanstva, obezbeđujući da imaju ista prava i mogućnosti kao i ostali članovi zajednice. Ove godine, nove ideje i mogućnosti mogu biti istražene kako bi se program „Rehabilitacijia zasnovana na zajednici“ mogao koristiti kao dodatno sredstvo u ostvarivanju Milenijumskih razvojnih ciljeva (MRC), slično nacionalnim zakonima, kao i da ukaže na ključni značaj uvođenja i učešća osoba sa invaliditetom i njihovog doprinosa u razvoju društva. 

Dostojanstvo i pravda za sve ljude su zasnovana na univerzalnim principima. Od svog osnivanja, UN  prepoznaju urođeno dostojanstvo, jednaka i neotuđiva prava svih članova ljudskog roda kao osnove slobode, pravde i mira u svetu. Ovi principi, uz jednakost i nediskriminaciju su vodič rada Ujedinjenih nacija za poslednjih 60 godina i sadržani su u raznim instrumentima kao što su Povelja UN, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Međunarodni sporazumi o ljudskim pravima i Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom. Ovi instrumenti su među onima koji čine okvir međunarodnih ljudskih prava, komplementarni i reafirmišu da su sva ljudska prava univerzalna, nedeljiva, međusobno povezana, međusobno zavisna i da se uzajamno osnažuju.

Oko 10 odsto svetske populacije ili 650 miliona ljudi živi sa invaliditetom. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom promoviše i štiti ljudska prava osoba sa invaliditetom u građanskom, kulturnom, ekonomskom, političkom i društvenom životu. Međutim, širom sveta, osobe sa invaliditetom nastavljaju da se suočavaju sa preprekama za njihovo učešće u društvu i često su primorani da žive na marginama društva. Oni su redovno uskraćeni za osnovna prava kao što su jednakost pred zakonom i pravna sposobnost, sloboda mišljenja i izražavanja, kao i pravo da učestvuju u političkom i javnom životu, kao što je pravo na glasanje. Mnoge osobe sa invaliditetom su upućene u institucije uz direktno kršenje prava na slobodu kretanja i život u zajednici.

U siromašnim zemljama živi 80% osoba sa invaliditetom (više od 400 miliona ljudi)  gde postoji jaka veza između invalidnosti i siromaštva. Na primer, statistički podaci o zaposlenosti za osobe sa invaliditetom su zapanjujući. U zemljama u razvoju 80% od 90% osoba sa invaliditetom su radne starosne dobi, a procenjuje se da je 50-70% osoba sa invaliditetom nezaposleno u industrijalizovanim zemljama. Prava na obrazovanje i zdravstvo su takođe redovno uskraćivana. U zemljama u razvoju 90% dece sa smetnjama u razvoju ne pohađa školu (podaci UNESCO-a). Oko 20 miliona žena stiče invaliditet kao posledicu komplikacija u toku trudnoće ili porođaja. Ovim se nastavjla marginalizacija osoba sa invaliditetom koja naglašava potrebu da sve države potpišu, ratifikuju i primene Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i njen Opcioni Protokol.

UN i svetska zajednica moraju obezbediti da svi u svoj rad uključe osobe sa invaliditetom. Milenijumski razvojni ciljevi neće biti postignuti ukoliko osobe sa invaliditetom nisu uključene. 

WHO | International Day of persons with Disabilities

Centar za promociju zdravlja

Institut za javno zdravlje Vojvodine