Saznajte više i učinite više za osobe obolele od šećerne bolesti na radnim mestima

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti je najveća svetska kampanja za podizanje svesti o ovom oboljenju i uključuje preko milijardu ljudi u preko 160 zemalja. Obeležava se svake godine 14. novembra, na dan rođenja Ser Frederika Bantinga, koji je zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin 1922. godine. 

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti su 1991. godine osnovale Međunarodna federacija za dijabetes (International Diabetes Federation - IDF) i Svetska zdravstvena organizacija, a zvanični Dan Ujedinjenih nacija postao je 2006. godine, usvajanjem Rezolucije br. 61/225 Ujedinjenih nacija.

Ove godine slogan Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti je: „Saznajte više i učinite više za osobe obolele od šećerne bolesti na radnim mestima“

Globalno, 7 od 10 odraslih (412 miliona ljudi) koji boluju od šećerne bolesti su radno sposobni. Za milione zaposlenih, diabetes je svakodnevna realnost – ali na radnom mestu često može postati izvor stresa, stigme i straha.

Kao deo Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti, ove godine Međunarodna federacija za dijabetes poziva na inkluzivnija i podržavajuća radna mesta gde će osobe obolele od šećerne bolesti osećati podržano, a ne stigmatizovano.

Vreme je da se eliminišu zablude, edukuju poslodavci i neguje okruženje u kojem se zaposleni oboleli od diabetesa osećaju zadovoljno.

Jačanje svesti i razumevanja može da obezbedi radna mesta gde se ljudi koji žive sa dijabetesom osećaju bezbedno, cenjeno i osnaženo da napreduju – bez ugrožavanja svog zdravlja ili ambicija.

Šećerna bolest i osećaj zadovoljstva na poslu

Na globalnom nivou, 430 miliona zaposlenih ljudi se svakodnevno suočava sa stigmatizacijom, diskriminacijom i isključenosti iz pojedinih aktivnosti. Sve navedeno negativno utiče na njihov osećaj zadovoljstva na poslu. Ove godine na Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti, pozivaju se poslodavci i zaposleni širom sveta da „Znaju više i učine više za razumevanje osoba obolelih od dijabetesa na poslu“ i započnu promenu za bolji #DiabetesLife.

Nezdravo radno okruženje

Mnoga radna mesta ne predstavljaju prijatnu atmosferu za zaposlene, posebno za osobe obolele od šećerne bolesti. Nedostatak pravilno izabranih namirnica i obroka, kao fizičke aktivnosti uz nedostatak podrške za mentalno blagostanje negativno se odražava na ljude koji su u riziku od dijabetesa, obolelih od šećerne bolesti i drugih nezaraznih bolesti.

Učinite više za dijabetes na poslu

Poslodavci moraju preduzeti mere kako bi stvorili bezbedno, podržavajuće i zdravo radno okruženje za ljude obolele od šećerne bolesti, kao i za one koji su u riziku. Podržite naš poziv da svi  „Znaju više i učine više za razumevanje osoba obolelih od dijabetesa na poslu“.

Šećerna bolest u brojkama

• 7 od 10 zaposlenih osoba boluje od šećerne bolesti.
• 3 od 4 zaposlene osobe koje boluju od diabetesa se oseća u pojedinim situacijama anksiozno ili depresivno.
• 4 od 5 zaposlenih osoba obolelih od šećerne bolesti je doživelo sindrom iscrpljivanja na poslu
• 3 od 4 osobe zaposlene osobe obolele od diabetesa živi u nerazvijenim ili srednje razvijenim zemljama.
• Gotovo 50% zaposlenih osoba ne zna da ima bilo kakav poremećaj metabolizma šećera, uključujući i diabetes.

Najčešći simptomi dijabetesa:

• Učestalo mokrenje (poliurija) – telo pokušava da izbaci višak šećera putem urina.
• Pojačana žeđ (polidipsija) – posledica gubitka tečnosti zbog čestog mokrenja.
• Pojačan apetit (polifagija) – iako osoba jede više, može gubiti na težini jer ćelije ne mogu da iskoriste glukozu.
• Neobjašnjiv gubitak telesne težine – posebno kod tipa 1.
• Umor i slabost – zbog smanjenog unosa glukoze u ćelije.
• Zamagljen vid – povišen šećer utiče na sočivo oka.
• Sporo zarastanje rana i učestale infekcije (posebno kože, desni i mokraćnih puteva).
• Trnjenje, žarenje ili bol u stopalima i šakama – može biti znak oštećenja nerava (dijabetička neuropatija).

Posebno treba posumnjati na dijabetes:

• ako se ovi simptomi jave naglo kod dece i mladih, uz izraženu žeđ i učestalo mokrenje (moguć dijabetes tipa 1);
• ako se kod odraslih pojavi umor, žeđ i češće infekcije (moguć tip 2 dijabetesa);
• kod osoba sa faktorima rizika: gojaznost, fizička neaktivnost, hipertenzija, povišeni trigliceridi, gestacijski dijabetes u trudnoći ili pozitivna porodična anamneza.

 Potvrda dijagnoze dijabetesa:

Dijabetes se potvrđuje u zdravstvenoj ustanovi, laboratorijskim merenjem glikemije, odnosno glukoze u krvi. Ukoliko je vrednost veča od 7,0 mmol/L, pri dva merenja u različitim danima, našte (pre doručka), postavlja se dijagnoza dijabetesa.

Dijabetes u Srbiji

Prema Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine, u 2018. godini dijabetes je imalo 7,8% stanovnika Srbije starosti 15 i više godina (7,5% muškaraca i 8,0% žena), što je za 2,5% više nego 2006. godine. U starosnoj grupi 65 i više godina, dijabetes je imalo 18,6% stanovnika Srbije i to značajno više u gradskim (20,1%) nego seoskim naseljima (16,7%)^*.

Prema podacima iz Zdravstveno-statističkog godišnjaka Srbije, u Srbiji sa dijagnozom  dijabetesa živi oko 450.000 osoba ili 8,1% populacije. Dijabetes tipa 2 čini 95% svih slučajeva.

Prema podacima iz Registra lica obolelih od dijabetesa, tokom 2023. godine u Srbiji je registrovano 259 novih slučajeva tipa 1 dijabetesa kod osoba mlađih od 30 godina. Nestandardizovana stopa incidencije za ovu bolest iznosila je 13,0 na 100.000 osoba istog uzrasta. Najviše standardizovane stope incidencije zabeležene su u Severnobačkoj (23,3) i Moravičkoj oblasti (21,8), dok su najniže vrednosti registrovane u Zapadnobačkoj oblasti, gde nije zabeležen nijedan slučaj, zatim u Borskoj (3,9) i Jablaničkoj oblasti (6,5).

U istoj godini evidentirano je 16.183 novoobolelih od tipa 2 dijabetesa. Nestandardizovana stopa incidencije za ovaj tip bolesti iznosila je 244,3 na 100.000 stanovnika. Najviše standardizovane stope incidencije zabeležene su u Severnobačkoj (270,6) i Južnobanatskoj oblasti (245,8), a najniže u Beogradskoj (60,2) i Šumadijskoj oblasti (83,8).

Dijabetes predstavlja treći vodeći uzrok smrti u Srbiji. Tokom 2024. godine od ove bolesti je preminulo 2.615 osoba, među kojima je bilo 1.152 muškarca i 1.463 žene. U poslednjoj deceniji primećen je trend smanjenja smrtnosti od svih tipova dijabetesa, pri čemu je nestandardizovana stopa mortaliteta opala sa 42,7 na 100.000 stanovnika u 2015. godini na 39,7 u 2024. godini. Najviše standardizovane stope mortaliteta u 2023. godini uočene su u Zaječarskoj (27,4) i Rasinskoj oblasti (22,0), dok su najniže registrovane u Kolubarskoj (3,8) i Moravičkoj oblasti (5,2).

 Institut za javno zdravlje Vojvodine, ove godine priključuje se javnoj manifestaciji „Edukacijom do zdravlja“ u organizaciji Udruženja za borbu protiv šećerne bolesti „Sport i diabetes“, 12. novembra 2025. godine, od 16 do 21 h, u Kulturnoj stanici „Eđšeg“. U tom periodu, oboleli od dijabetesa i članovi njihovih porodica, kao i svi zainteresovani građani, će od stručnjaka saznati kako se „broje“ ugljeni hidrati, kako se primenjuje glukagon, upoznaće se sa insulinskim pumpama i CGM senzorima a u 19h biće organizovana panel-diskusija na temu: „Bez stigme – život sa dijabetesom u društvu“, na kojoj će učestvovati i asist. mr sc. med. Dragana Balać, šef Odseka za pravilnu ishranu i promociju zdravih stilova života iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Institut za javno zdravlje Vojvodine će 14. novembra 2025. godine, zajedno sa Domom zdravlja „Novi Sad“, obeležiti Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti javnom manifestacijom u Tržnom centru „Merkator“, od 9.00 do 11.00 h.

 Tom prilikom će se posetiocima pružiti besplatne kontrole vodećih faktora rizika za zdravlje: antropometrijska merenja (merenje telesne mase, telesne visine, obima struka i debljine kožnih nabora); izračunavanje indeksa telesne mase; merenje arterijskog krvnog pritiska; utvrđivanje nivoa šećera u kapilarnoj krvi; utvrđivanje saturacije kiseonika u krvi i srčanog pulsa; EKG pregled; deliti testovi za preventivni pregled stolice na skriveno krvarenje nakon individualnog savetovanja o riziku; sprovoditi individualni zdravstveno-vaspitni rad i savetovanje i objašnjavati postupak zakazivanja besplatnih pregleda u Savetovalištu Odseka za pravilnu ishranu i promociju zdravih stilova života Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Vojvodine: 021/ 4897 879 (medicinska sestra) i 021/ 4897 873 (lekar, spec. higijene).

Izvor:

1. World Diabetes Day 2025: https://worlddiabetesday.org/?gad_source=1&gad_campaignid=21713907487&gbraid=0AAAAAC2rxolwPGNbmLnM7y9vdmDArJ9WE&gclid=EAIaIQobChMIhKn60J3skAMVsp2DBx0RAis_EAAYASAAEgJVk_D_BwE