Povodom obeležavanja 31. januara, Nacionalnog dana bez duvanskog dima Institut za javno zdravlje Vojvodine organizovao je javnu manifestaciju pod sloganom „Osveži prostor, izbaci duvanski dim“, 29. januara 2010. godine u Merkator Centru Novi Sad. Javna manifestacija organizovana je u partnerstvu sa Domom zdravlja «Novi Sad», Zavodom za zdravstvenu zaštitu studenata Novi Sad i studentskim organizacijama sa ciljem povećanja osetljivosti stanovništva na informacije o štetnosti sekundarnog duvanskog dima i podsticanja odgovornosti za očuvanje životne i radne sredine bez duvanskog dima.  

U okviru javne manifestacije:

• učenici prvog razreda OŠ Ivan Gundulić kroz likovne radove su se kreativno izražavali na temu „Osveži prostor, izbaci duvanski dim“

• građani su se izražavali o podršci Predloga Zakona o zaštiti staovništva od izloženosti duvanskom dimu, 129 posetilaca nepušača i 22 pušača podržalo je Predlog Zakona dok su samo 10 posetilaca pušača i 2 nepušača protiv

• posetioci javne manifestacije su podsticani da zamene cigarete za voće

• podeljen je štampani edukativni materijal

• održana je promocija savetovališta za odvikavanje od pušenja

• razgovaralo se sa posetiocima o štetnosti duvanskog dima

Duvanski dim sadrži preko 4000 hemikalija, uključujući i 50 poznatih karcinogena i mnoge toksične agense. Nema utvrđenog bezbednog nivoa izloženosti duvanskom dimu, niti postoje očekivanja da buduća istraživanja odrede takav nivo.

Upotreba duvana je faktor rizika povezan sa najznačajnijim zdravstvenim problemima i odgovoran je za 13,7% izgubljenih godina života u Srbiji (18% za muškarce; 7,9% za žene).

Pušenje višestruko povećava rizik za rak pluća i druge tumore (rak usne duplje, nosne šupljine, nazalnih sinusa, ždrela, grkljana, jednjaka, želuca, pankreasa, jetre, mokraćne bešike, bubrežne karlice, bubrega, grlića materice i mijeloidne leukemije), infarkt srca, šlog, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, tzv. „pušačku nogu“. Pušenje je povezano sa reproduktvinim problemima (teže začeće) i problemima u toku trudnoće (češće odlubljivanje placente, eklampsija, manja telesna težina i dužina novorođenčeta, manji obim glave novorođenčeta itd.). Pušenje u toku trudnoće i izloženost duvanskom dimu se povezuje sa rizicima i po rođenju deteta, kod kojih je učestalija astma, upala srednjeg uha, akutne respiratorne bolesti, problemi sa pažnjom i ponašanjem.

Polovina pušača umre od bolesti izazvanih pušenjem; četvrtina pušača umre u srednjim godinama života (30-69); pušači imaju u proseku 10 godina kraći životni vek od nepušača; prekid pušenja u 50. godini prepolovljuje a u 30. godini života gotovo eliminiše rizik; odvikavanje u dobi od 60, 50, 40 ili 30 godina doprinosi produženju života za 3, 6, 9 ili 10 godina.

Izloženost duvanskom dimu (tzv. „pasivno pušenje“) prouzorkuje iste posledice kao i pušenje, samo u nešto manjim proporcijama (po istraživanju koje je obavila Međunarodna agencija SZO za istraživanje raka, nepušači koji žive sa pušačem imaju za 20-30% viši rizik od dobijanja  raka pluća; dodatni rizik od izloženosti na radnom mestu je procenjen na 12-19%). Duvanski dim iz okruženja je klasifikovan kao poznati humani karcinogen od strane američke Agencije za zaštitu životne sredine 1993. godine, američkog Ministarstva zdravlja i uslužnih delatnosti 2000. godine i Međunarodne agencije SZO za istraživanje raka, 2002. godine. Osim toga, klasifikovan je i kao karcinogen koji se sreće na radnom mestu od strane finske (2000. g.) i nemačke vlade (2001. g.).

Prema poslednjim podacima o učestalosti pušenja i izloženosti duvanskom dimu iz Istraživanja zdravlja stanovnika Srbije iz 2006. godine, Globalnog istraživanja pušenja među mladima iz 2008. godine i Istraživanja pušenja kod trudnica i porodilja u Srbiji iz 2008/2009. godine, u našoj zemlji:

• 61,7% odraslih je izloženo duvanskom dimu u svojoj kući (64,1% u Vojvodini)

• 44,9% odraslih je izloženo duvanskom dimu na poslu (48,5% u Vojvodini)

• 77% mladih uzrasta od 13 do 15 godina živi sa nekim ko u njihovom prisustvu puši (69,7% u Vojvodini)

• 39,7 muškaraca i 30,5% žena su pušači (u Vojvodini 38,1% muškaraca i 29,9% žena)

• 10,8% mladića i 9,6% devojaka uzrasta 13-15 godina svakodnevno puši

• 37,2% trudnica puši u nekom periodu trudnoće  

Zabrana pušenja na svim radnim i javnim mestima je posle povećanja poreza na duvan, sa posledičnim povećanjem cena cigareta, najefektivnija mera za smanjenje smrtnosti i oboljevanja u vezi sa upotrebom duvana, jer ne samo da štiti ljude od štetnog dejstva duvanskog dima iz okruženja (što dovodi do smanjenja učestalosti svih oboljenja povezanih sa izloženošću duvanskom dimu), već doprinosi smanjenju korišćenja duvana uopšte, podstičući na njegovu manju upotrebu na javnim i radnim mestima kao na i odvikavanje i utiče na manju vidljivost pušenja kao sveprisutnog oblika zavisnosti.

Uvođenje sveobuhvatnog zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru na svim radnim i javnim mestima je odgovornost države u smislu zaštite zdravlja građana od štetnih posledica udisanja duvanskog dima iz okruženja, ali i međunarodna obaveza koju Republika Srbija treba da ispuni po osnovu člana 8. Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u roku od 5 godina od njenog stupanja na snagu. Okvirna konvencija o kontroli duvana SZO je u Republici Srbiji stupila na snagu 9. maja 2006. godine.