|
Pitanja i
odgovori - Ptičiji grip
Šta je ptičji grip?
Koji virusi uzrokuju visokopatogeno oboljenje?
Da li ptice selice šire visokopatogene viruse ptičjeg gripa?
Kako se živina inficira i kako se bolest širi unutar jedne
zemlje?
Šta je posebno u sadašnjoj epizootiji među živinom?
Koje zemlje su pogođene epizootijom među živinom?
Koji je značaj ptičjeg gripa?
Da li ljudi mogu da obole od ptičjeg gripa i kako?
Gde su zabeleženi slučajevi obolevanja ljudi?
Kako se ljudi mogu zaraziti?
Koji su simptomi ptičjeg gripa kod čoveka?
Da li se virus lako prenosi sa ptica na ljude?
Kakav je rizik od pandemije?
Koje su promene virusa H5N1 neophodne da postane uzrok
pandemije gripa?
Kakav je značaj ograničenog interhumanog prenosa virusa?
Koliko je ozbiljan trenutni rizik od pandemije?
Zašto čovečanstvo strepi od pandemija?
Koji su najznačajniji signali da je pandemija na pragu?
Koji je trenutni status stvaranja i produkcije vakcine?
Da li postoji vakcina za zaštitu ljudi od ptičjeg gripa?
Koji lekovi su raspoloživi za terapiju?
Kako se leči infekcija virusom ptičjeg gripa kod ljudi?
Kako se bolest može preneti iz jedne u drugu zemlju?
Kakve mogu biti posledice pojave ptičjeg gripa?
Da li se pandemija može prevenirati?
Koje su mere kontrole infekcije u ptičjoj populaciji?
Koje su osnovne mere prevencije u ovom trenutku?
Koje su strateške aktivnosti predložene od strane SZO?
Da li je svet adekvatno pripremljen?
ODGOVORI
Šta je ptičji grip?
Ptičji grip,
ili avijarna influenca, je zarazno oboljenje životinja
uzrokovano virusima koji u normalnim uslovima inficiraju samo
ptice i, ređe, svinje. Virusi ptičjeg gripa su visoko specifični
za vrstu ali, u retkim slučajevima, mogu da preskoče biološku
barijeru i da inficiraju ljude.
Kod domaće
živine infekcija virusom ptičjeg gripa izaziva dva osnovna
oblika bolesti, koja se posledica razlike u virusima.
Niskopatogeni oblik uglavnom izaziva samo blage simptome
(nakostrešeno paperje, smanjenje prinosa jaja), koji lako
prolaze nezapaženi. Visokopatogeni oblici se ispoljavaju mnogo
teže. Šire se brzo među živinom, uzrokujući oboljenje koje
zahvata mnoge unutrašnje organe i smrtnost može da iznosi blizu
100% unutar 48 sati.
na vrh
Koji virusi uzrokuju
visokopatogeno oboljenje?
Virusi
influence iz grupe A imaju dva značajna antigena. Postoji 16 H
podtipova i 9 N podtipova. Samo virusi sa H5 i H7 podtipovima
mogu da uzrokuju visokopatogeno oboljenje. Međutim, nisu svi
virusi koji sadrže H5 i H7 visokopatogeni i neće svi uzrokovati
ozbiljno oboljenje kod živine.
Prema
dosadašnjim saznanjima, virusi koji sadrže H5 ili H7 se nalaze u
pticama u niskopatogenom obliku. Kada cirkulišu u brojnoj
populaciji živine, virusi mogu da mutiraju (odnosno menjaju
svoju virulenciju), obično unutar nekoliko meseci, i prelaze u
visokopatogeni oblik. To je razlog da svako prisustvo virusa
koji sadrže H5 ili H7 predstavlja povod za zabrinutost, čak iako
su početni simptomi infekcije kod živine blagi.
na vrh
Da li ptice selice
šire visokopatogene viruse ptičjeg gripa?
Uloga ptica
selica u širenju visokopatogenog ptičjeg gripa nije u potpunosti
razjašnjena. Divlje ptice iz reda plovuša (divlje patke, divlje
guske i labudovi) se smatraju prirodnim rezervoarom za sve
influenca A viruse. One verovatno već vekovima asimptomatski
nose viruse influence. Poznato je da su one nosioci i H5 i H7
podtipova virusa, ali uglavnom u niskopatogenoj formi. Određeni
dokazi ukazuju da ptice selice mogu da unesu niskopatogene H5 i
H7 viruse u jata živine, koji zatim prelaze u visokopatogeni
oblik.
Nedavni
događaji u Jugoistočnoj Aziji i nekim evropskim zemljama
pokazali su da neke ptice selice sada nose i šire H5N1 virus u
visokopatogenoj formi. Očekuje se dalje širenje u nova područja,
na koja ptice selice sleću u svojoj seobi na jug.
na vrh
Kako se živina
inficira i kako se bolest širi unutar jedne zemlje?
Bolest
najčešće nastaje kao posledica direktnog kontakta sa obolelim
pticama, ali i indirektnim putem jer inficirane ptice izlučuju
veliku količinu virusa putem sekreta i ekskreta i tako zagađuju
zemljište, prašinu, hranu i vodu. Virus može da se prenese i
preko tela ili nogu životinja, kao što su glodari.
Kontaminirana oprema na živinskim farmama, vozila, hrana, kavezi
ili odeća, posebno obuća, mogu da posluže za prenošenje virusa
sa farme na farmu.
na vrh
Šta je posebno
u sadašnjoj epizootiji među živinom?
Trenutna
epizootija visokopatogenog ptičjeg gripa, koja je počela u
Jugoistočnoj Aziji sredinom 2003. godine je najveća i
najozbiljija do sada. Nikad ranije ovo oboljenje nije
istovremeno zahvatilo toliko zemalja.
Uzročnik,
H5N1 virus je posebno postojan u uslovima spoljašnje sredine.
Uništeno je oko 150 miliona živine, ali je virus ostao prisutan
u mnogim delovima Indonezije, Vijetnama i nekim delovima
Kambodže, Kine, Tajlanda i, verovatno, Laosa. Suzbijanje
oboljenja među živinom očekuje se da će trajati nekoliko
godina.
na vrh
Koje zemlje
su pogođene epizootijom među živinom?
Od sredine
decembra 2003. godine, pa do početka februara 2004. godine,
epizootija ptičjeg gripa među živinom uzrokovana H5N1 virusom
registrovana je u osam zemalja Azije: Republika Koreja,
Vijetnam, Japan, Tajland, Kambodža, Laos, Indonezija i Kina.
Mnoge od ovih zemalja nikada ranije nisu bile suočene sa
epizootijom visokopatogenog ptičjeg gripa.
Početkom
avgusta 2004. godine, Malezija je prijavila prvu epizootiju H5N1
među živinom, postajući tako deveta zahvaćena zemlja u Aziji.
Rusija je prijavila prvu epizootiju H5N1 krajem jula 2005, nakon
čega je početkom avgusta i Kazahstan prijavio prve slučajeve
bolesti. Uginuće divljih ptica prijavljeno je u obe zemlje.
Mongolija je prijavila prisustvo H5N1 među mrtvim pticama
selicama. U oktobru 2005. godine H5N1 je potvrđen kod živine u
Turskoj i Rumuniji.
Početkom
2006. godine, epizootije su zabeležene i u brojnim drugim
zemljama, pa i našoj.
na vrh
Koji je značaj
ptičjeg gripa?
Široka
rasprostranjenost H5N1 među živinom nosi dva glavna rizika za
zdravlje ljudi.
Prvi je
rizik od direktne infekcije kada virus prelazi sa živine na
čoveka, uzrokujući veoma ozbiljno oboljenje. Od nekoliko virusa
ptičjeg gripa koji preskaču biološku barijeru, H5N1 je uzrokovao
najveći broj oboljenja sa ozbiljnim tokom i smrtnim ishodom kod
ljudi. Za razliku od uobičajenog sezonskog gripa, gde infekcija
uzrokuje blaže respiratorne simptome kod većine ljudi, oboljenje
koje izaziva H5N1 je praćeno neuobičajeno agresivnim kliničkim
tokom i visokom smrtnošću. Primarna virusna pneumonija je
uobičajena pojava kod takvih bolesnika. Više od polovine
inficiranih ljudi je umrlo. U dosadašnjoj epidemiji većina
slučajeva se pojavljuje kod prethodno zdrave dece i mladih
odraslih osoba, koji su bili u bliskom kontaktu sa obolelom
živinom.
Drugi rizik,
koji je možda i veći razlog za zabrinutost, je da se virus,
ukoliko se stvore uslovi, promeni (mutira) u oblik koji je
visoko infektivan za ljude i koji se lako širi sa osobe na
osobu. Ovakva pojava bi označila početak globalne epidemije
(pandemije), uzrokovana sada novonastalim podtipom virusa gripa,
koji sadrži i antigene virusa ptičjeg gripa i antigene virusa
humanog gripa.
na vrh
Da li ljudi mogu
da obole od ptičjeg gripa i kako?
Za većinu
ljudi rizik da obole od ptičjeg gripa je mali, jer je ovo pre
svega bolest ptica i infekcija se uglavnom ne prenosi na čoveka.
Potencijalnu opasnost za čoveka predstavlja direktan kontakt sa
zaraženom živinom ili površinama i predmetima koji su
kontaminirani izlučevinama inficiranih ptica.
Do danas je
na ovaj način obolelo 118 ljudi u 4 zemlje (Vijetnam, Tajland,
Indonezija i Kambodža), od kojih je 61 osoba umrla (smrtnost je
51%). Kod svih obolelih laboratorijski je potvrđen virus ptičje
influence A (H5N1 )
na vrh
Gde su zabeleženi
slučajevi obolevanja ljudi?
U trenutnoj
epidemiji, laboratorijski potvrđeni slučajevi obolevanja ljudi
prijavljeni su u Azerbejdžanu, Kambodži, Kini, Džibutiju,
Egiptu, Indoneziji, Iraku, Tajlandu, Turskoj i Vijetnamu.
U Hong Kongu
su se u prošlosti javile dve epidemije. U 1997. godini, kada je
prvi put zabeležena infekcija ljudi koju je izazvao H5N1,
virusom se zarazilo 18 ljudi, od kojih je 6 umrlo. Početkom
2003. godine, virus je izazvao infekciju kod dve osobe, od kojih
je jedna umrla. Radilo se o članovima jedne porodice koji se
neposredno pre toga putovali u južni deo Kine.
na vrh
Kako se ljudi mogu zaraziti?
Direktan
kontakt sa inficiranom živinom, ili indirektnim kontaktom sa
površinama i predmetima kontaminiranim živinskim fecesom se
smatraju vodećim putem širenja infekcije ptičjeg gripa kod
ljudi. Do danas većina infekcija ljudi registrovana je u
ruralnim ili periurbanim područjima, gde mnoga domaćinstva drže
mala jata živine, koja se slobodna kreću, ponekad ulazeći u kuću
ili borave van kuće gde se deca igraju. Zaražena ptica izlučuje
velike količine virusa putem stolice, stvarajući tako obilne
mogućnosti za izloženost direktnom ili inderektnom kontaktu.
Štaviše, kako su prihodi mnogih domaćinstava u Aziji zavisni od
živine, mnoge porodice prodaju ili kolju i konzumiraju živinu
kod kojih su se pojavili znaci bolesti u jatu. Pokazalo se da se
ove navike veoma teško menjaju. Smatra se da je izloženost
najveća tokom klanja živine i tokom pripreme mesa za ishranu. Ne
postoje dokazi da adekvatno termički obrađeno meso i jaja mogu
biti izvor infekcije.
na vrh
Koji su simptomi ptičjeg gripa kod čoveka?
Simptomi
ptičjeg gripa kod čoveka variraju od onih karakterističnih za
obični grip (groznica, kašalj, bol u guši, bolovi u mišićima) do
infekcija oka, zapaljenja pluća, teških respiratornih stanja
(akutni respiratorni distres sindrom) i drugih teških i po život
opasnih komplikacija.
na vrh
Da li se virus
lako prenosi sa ptica na ljude?
Ne. Iako je
oko 220 ljudi obolelo u trenutnoj epidemiji, ovo je veoma mali
broj u odnosu na veliki broj živine koje su zaražene i brojnih
drugih mogućnosti za izloženost ljudi, posebno u područjima u
kojima je rasprostranjeno gajenje živine u domaćinstvu. Za sada
nije utvrđeno zašto neki ljudi obolevaju, a drugi ne, iako su
bili podjednako izloženi.
na vrh
Kakav je rizik
od pandemije?
Pandemija
može nastati kad se ispune tri uslova: pojavi se novi podtip
virusa influence; ovim podtipom se zaražavaju ljudi i nastaje
oboljenje sa ozbiljnom kliničkom slikom i lako se širi sa čoveka
na čoveka. H5N1 virus ispunjava dva od ovih uslova: to je novi
podtip virusa za ljude (H5N1 nije nikad rasprostranjeno
cirkulisao među ljudima) i izaziva tešku kliničku sliku bolesti.
Ukoliko se pojavi virus sličan H5N1, ljudi neće imati imunitet
za taj virus.
Uslovi za
mogući početak epidemije su stvoreni, osim jednog: postojanje
efikasnog puta prenošenja virusa sa čoveka na čoveka. Rizik da
H5N1 virus stekne ovu sposobnost postojaće sve dok postoje
mogućnosti za pojavu infekcije ovim virusom među ljudima. S
druge strane, ovakve okolnosti će postojati dok god virus
ptičjeg gripa bude cirkulisao među pticama, a takva situacija
može da se protegne na sledeće godine.
na vrh
Koje su promene
virusa H5N1 neophodne da postane uzrok pandemije gripa?
Virus može
steći prenosivost među ljudima putem dva osnovna mehanizma. Prvi
je rekombinacija gena u njima, kad genetski materijal bude
ukršten između ljudskog i ptičjeg virusa u toku istovremene
infekcije čoveka ili svinje. Rekombinacija može dovesti do
nastanka novog, potpuno prenosivog pandemijskog virusa, što bi
izazvalo iznenadnu pojavu velikog broja obolelih, uz
eksplozivno širenje vazduhom.
Drugi
mehanizam je postepen proces adaptivnih mutacija virusa, koji
povećava sposobnost virusa da se veže za humane ćelije, što se
dešava tokom stalnih, ali povremenih infekcija ljudi. Adaptivne
mutacije, koje bi se uočile pojavom malih grupa obolelih sa
nekim dokazima interhumanog prenosa, ostavljaju čovečanstvu
određeno vreme da preduzme neke od mera odbrambene aktivnosti.
na vrh
Kakav je značaj
ograničenog interhumanog prenosa virusa?
Iako retki,
nagoveštaji o ograničenom interhumanom prenosu H5N1 i drugih
virusa ptičjeg gripa su se javili udruženi sa epizootijama
živine i ne bi smeli da uzrokuju uzbunu. Ni u jednom slučaju
nije postojao nagoveštaj da se virus širio nakon prve linije
bliskih kontakataobolelih ljudi ili izazvao oboljenje u opštoj
populaciji. Podaci iz ovih slučajeva ukazuju da transmisija
zahteva veoma blizak kontakt sa obolelom osobom. Sprovedena
istraživanja ukazuju da je interhumani prenos veoma ograničen,
tako da pomenuti slučajevi oboljenja neće promeniti sveukupnu
procenu rizika od pandemije. Postoje brojni slučajevi pojave
ptičjeg gripa među članovima istih porodica, ali s obzirom da su
članovi porodice izloženi istim životinjama i okruženju kao i
jedni drugima, najčešće je nemoguće proceniti mogućnost
interhumanog prenosa.
na vrh
Koliko je ozbiljan
trenutni rizik od pandemije?
Rizik od
pandemije je prisutan i ozbiljan. Zbog raširenosti ptičjeg gripa
na velikom prostoru Azije, rizik za pojavu obolevanja ljudi
postoji. Svaki novi slučaj obolevanja ljudi daje virusu
mogućnost da unapredi mogućnost prenosa na ljude, te da tako se
razvije u pandemijski soj. Nedavno širenje virusa na živinu i
divlje ptice u novim područjima Evrope još više povećava
mogućnosti pojave obolevanja ljudi. Tako se ni vreme niti težina
sledeće pandemije ne može predvideti, verovatnoća za pojavu
pandemije postoji.
Domaće patke
mogu da izlučuju velike količine visokopatogenog virusa, a da
nemaju znake bolesti i ponašaju se kao tihi rezervoari virusa,
omogućavajući transmisiju virusa na druge ptice.
Kada se
poredi virus H5N1 iz 1997. i početka 2004, H5N1 virusi koji sada
cirkulišu su letalniji za eksperimentalno inficirane miševe i
preživljavaju duže u spoljašnjoj sredini.
Virus H5N1
izgleda da je proširio spektar potencijalnih domaćina, s obzirom
da inficira i one vrste sisara za koje se donedavno mislilo da
su otporni na infekciju virusima ptičjeg gripa.
Ponašanje
virusa u svom prirodnom rezervoaru – divljim pticama plovušama,
se verovatno menja. U proleće 2005. godine uginulo je oko 6000
ptica selica u prirodnom rezervatu u centralnoj Kini, zbog
visokopatogenog H5N1, što je bilo vrlo neobično i neočekivano. U
prošlosti se zna za svega dva velika uginuća ptica selica,
uzrokovana visokopatogenim virusima: u južnoj Africi 1961 (H5N3)
i u Hong Kongu tokom zime 2002-2003 (H5N1).
na vrh
Zašto čovečanstvo
strepi od pandemija?
Pandemije
influence su takvi događaji koji brzo zahvataju gotovo sve
zemlje sveta na svim kontinentima. Kad jednom počne međunarodno
širenje, pandemije se smatraju nezaustavljivim, s obzirom da su
uzrokovane virusom koji se veoma brzo širi kašljanjem i
kijanjem. Međunarodno širenje putem vazdušnog saobraćaja je
olakšano, jer se za manje od 24 časa obleti cela zemlja.
Težina
bolesti i broj smrtnih ishoda uzrokovanih pandemijskim virusom
veoma variraju i ne mogu biti poznati pre nego što se virus
pojavi. Pod najboljim okolnostima, pretpostavljajući da će virus
izazvati blago oboljenje, u svetu se ipak može očekivati 2-7,7
miliona smrtnih ishoda (projekcija SZO na osnovu podataka
prikupljenih tokom pandemije 1957. godine). Projekcije za
virulentnije viruse su mnogo više. Pandemija iz 1918. godine,
koja je bila izuzetna, odnela je najmanje 40 miliona ljudskih
života. U SAD smrtnost u toku pandemije „španske groznice“ bio
je 2,5%.
Pandemije
mogu dovesti do izuzetno velikog broja ljudi kojima je neophodno
lečenje ili koji zahtevaju lečenje u stacionarnim ustanovama,
što u tom momentu može nadmašiti kapacitete zdravstvene službe.
Visoka stopa odsustva radnika sa posla takođe može otežati rad
neophodnih službi , kao što su organi reda, javnog saobraćaja i
komunikacija. Kako će stanovništvo biti u potpunosti osetljivo
na virus nalik H5N1, stope obolevanja mogu da za kratko vreme
dostignu vrhunac u određenoj zajednici. To znači da na lokalnom
nivou prekid u socijalno-ekonomskom životu može biti privremen.
To može uticati i na danas tesno povezane i međuzavisne sisteme
trgovine. Prema ranijim iskustvima, drugi talas globalnog
širenja mogao bi se očekivati unutar jedne godine od pojave
prvog talasa.
Kako su sve
zemlje izložene pojavi urgentne situacije tokom pandemije,
mogućnosti za međudržavnu pomoć, što je već viđeno tokom
prirodnih katastrofa ili lokalizovanih epidemija, mogu izostati,
jer su vlade zemalja fokusirane na zaštitu sopstvenog
stanovništva.
na vrh
Koji su najznačajniji
signali da je pandemija na pragu?
Najznačajniji signal bi predstavljala grupa pacijenata sa
kliničkim simptomima gripa, blisko povezanih u odnosu na vreme i
mesto, što bi ukazivalo na pojavu interhumanog prenosa.
Otkrivanje slučajeva među zdravstvenim radnicima koji su
negovali pacijente inficirane H5N1 virusom bi ukazivalo na
interhumanu transmisiju. Otkrivanje ovakvih događaja trebalo bi
biti praćeno hitnim istraživanjem na terenu svake osobe koja je
mogla oboleti, kako bi se potvrdila dijagnoza, identifikovao
izvor i utvrdilo da li je došlo do interhumanog prenosa.
Ispitivanjem
virusa od strane specijalizovanih referentnih laboratorija SZO
mogu se potkrepiti istraživanja na terenu uočavajući genetičke
i druge promene u virusu, koje ukazuju na povećanu sposobnost
inficiranja ljudi. Ovo je razlog zašto SZO zahteva od zahvaćenih
zemalja da šalju i istražuju virusni materijal u saradnji sa
međunarodnom istraživačkom zajednicom.
na vrh
Koji je trenutni status
stvaranja i produkcije vakcine?
Efikasna
vakcina protiv pandemijskog virusa još nije dostupna. Vakcine se
proizvode svake godine za sezonski grip, ali one ne štite od
mogućeg pandemijskog gripa.
Iako se u
više zemalja trenutno razvija vakcina protiv H5N1 virusa, još
uvek nema vakcine koja je spremna za komercijalnu proizvodnju i
ne očekuje se da će takva vakcina biti dostupna za široku
primenu sve do nekoliko meseci nakon početka pandemije.
Trenutno se
sprovode određena klinička ispitivanja kako bi se ispitao efekat
novonapravljenih eksperimentalnih. S obzirom da vakcina mora da
odgovara pandemijskom virusu, široko rasprostranjena
komercijalna proizvodnja neće početi dok se ne pojavi novi virus
i objavi se početak pandemije. Trenutni kapacitet prozivodnje
vakcine u svetu je daleko ispod potrebnih količina u slučaju
pandemije.
na vrh
Da li postoji vakcina
za zaštitu ljudi od ptičjeg gripa?
Za sada ne
postoji u rutinskoj upotrebi vakcina za zaštitu ljudi od ptičjeg
gripa. Međutim, od aprila 2005. godine rade se interventne
studije u cilju testiranja vakcine za zaštitu ljudi od virusa
A/N5N1 a trenutno je u toku niz kliničkih ispitivanja.
na vrh
Koji lekovi su raspoloživi
za terapiju?
Dva leka
(inhibitori neuraminidaze), oseltamivir (komercijalno poznat kao
Tamiflu) i zanamivir (komercijalno poznat kao Relenza) mogu da
ublaže ozbiljnost i trajanje bolesti uzrokovane sezonskim
gripom. Efikasnost inhibitora neuraminidaze zavisi od njihove
primene unautar 48 sati nakon pojave simptoma. U slučaju
infekcije ljudi, lekovi mogu da unaprede šansu za preživljavanje
ukoliko se rano primene, ali su klinički podaci ograničeni.
Očekuje se da će virus H5N1 biti osetljiv za inhibitore
neuraminidaze.
Starija
klasa lekova amantadin i rimantadin (M2 inhibitori), mogli bi se
koristiti protiv pandemijskog gripa, ali rezistencija na ove
lekove se može razviti veoma brzo, što može značajno ograničiti
njihovu efikasnost protiv pandemijskog gripa. Neke trenutno
cirkulišuće varijante virusa H5N1 su potpuno rezistentne na ove
M2 inhibitore. Međutim, ukoliko se novi virus pojai kao
posledica rekombinacije, M2 inhibitori bi mogli biti efekasni.
Što se tiče
inhibitora neuraminidaze, osnovni problem predstavlja ograničena
proizvodnja i cena, koja je nedostupna za mnoge zemlje. Prema
trenutnim kapacitetima fabrika lekova, koji su se nedavno
učetvorostručili, bila bi potrebna čitava decenija da proizvedu
dovoljno količinu oseltamivira da bi se lečilo 20% populacije u
svetu. Proces proizvodnje oseltamivira je komplikovan i zavisan
od vremena i nije ga jednostavno proširiti na druge ustanove.
Sa druge
strane, najčešća komplikacija (virusna teška pneumonija) koja se
viđa kod H5N1 infekcije, rezultat je efekta virusa i ne može se
tretirati antibioticima. Grip je često komplikovan i sekundarnom
bakterijskom infekcijom pluća, pa antibiotici mogu spasiti život
kod ovakvih pacijenata. Stoga SZO podstiče zemlje da stvore
dovoljne zalihe antibiotika.
na vrh
Kako se leči infekcija
virusom ptičjeg gripa kod ljudi?
Virus A/N5N1
rezistentan je na amantadin i rimantadin - dva antivirusna leka
koji se uobičajeno koriste u lečenju gripa. Druga dva
antivirusna leka, oseltamivir (tamiflu) i zanamavir (relenza),
bi verovatno bila efikasna u sprečavanju komplikacija ptičjeg
gripa kod ljudi, ali su potrebna dodatna ispitivanja u cilju
potvrde njihove delotvornosti.
na vrh
Kako se bolest
može preneti iz jedne u drugu zemlju?
Ptice
selice, ukljućujući divlje patke, morske ptice, ptice priobalja,
retko obolevaju, ali nose viruse u svom organizmu i tako ih
prenose na udaljena područja. Bolest se može proširiti i putem
međunarodne trgovine živim pticama i živinom.
na vrh
Kakve mogu biti posledice
pojave ptičjeg gripa?
Virusi
ptičjeg gripa, posebno A/N5N1 podtip, imaju sposobnost brze
izmene genetskih karakteristika tokom replikacije. Ovo se
najčešće javlja u populaciji domaće Čivine i svinja. Pošto su
svinje osetljive na infekciju i animalnim i humanim tipom virusa
gripa, kod njih moČe doći do rekombinacije genetskog materijala
oba virusa, što bi uslovilo pojavu novog podtipa virusa visoko
patogenog za čoveka. Dosadašnja ispitivanja genetske strukture
virusa A/N5N1 ukazuju da je u potpunosti u pitanju virus ptičjeg
porekla koji još uvek nije stekao gene virusa humane influence.
Ukoliko bi se to desilo, stvorili bi se preduslovi za
otpočinjanje prenosa virusa sa čoveka na čoveka, što bi jako
otežavalo kontrolu ove bolesti i predstavljalo najavu nove
pandemije gripa u svetu.
na vrh
Da li se pandemija
može prevenirati?
To niko sa
sigurnošću ne može da kaže. Najbolji način da se prevenira
pandemija bio bi da se virus kod ptica eliminiše, ali postoji
sve veća sumnja da će to moći da se ostvari u skoroj budućnosti.
Zahvaljujući
donacijama, SZO će imati zalihe antivirusnih lekova, dovoljne za
3 miliona terapija, već početkom 2006. godine. Nedavna
istraživanja, zasnovana na matematičkom modeliranju, sugerišu da
bi ovi lekovi mogli da se iskoriste profilaktički na početku
pandemije, kako bi se smanjio rizik da se pojavi u lako prenosiv
virus ili u najmanju ruku, da se odloži međunarodno širenje,
kako bi se dobilo dovoljno vremena za snabdevanje vakcinom.
Uspeh ove
strategije, koja nikad nije testirana, zavisi od nekoliko
pretpostavki o ponašanju pandemijskog virusa, koje se ne može u
potpunosti spoznati. Uspeh takođe zavisi od uspešnog nadzora i
logističkih kapaciteta u inicijalno zahvaćenim područjima,
kombinovano sa sposobnošću da se uvede zabrana kretanja u i iz
zahvaćenih područja. Kako bi se povećala verovatnoća da rana
intervencija, koja uključuje upotrebu zaliha antivirusnih lekova
SZO bude uspešna, nadzor u zahvaćenim zemljama se mora
unaprediti, posebno uzimajući u obzir mogućnosti za otkrivanje
grupe obolelih blisko povezanih u vremenu i prostoru.
na vrh
Koje su mere kontrole
infekcije u ptičjoj populaciji?
Najznačajnija mera kontrole infekcije u ptičjoj populaciji je
brzo uništavanje svih inficiranih i ptica izloženih infekciji,
njihovo adekvatno uklanjanje i rigorozne mere dezinfekcije na
farmama. Druga veoma značajna mera kontrole širenja infekcije je
ograničavanje kretanja živine unutar jedne oblasti, zemlje ili
među zemljama.
na vrh
Koje su osnovne mere
prevencije u ovom trenutku?
Vakcinacija
osoba koje rade sa inficiranom živinom, primenom postojeće
aktuelne vakcine protiv sojeva humane influence koji su u
cirkulaciji, kao i primena antivirusne profilakse pokazala se
kao efektivna mera u dosadašnjim epidemijama.
Preporučuje
se svim putnicima koji odlaze u zemlje u kojima je registrovano
obolevanje u ptičjoj populaciji (Kina, Japan, Vijetnam, Tajland,
Kambodža, Koreja, Malezija, Laos, Mongolija, Rusija, Kazahstan,
Rumunija, Turska,) da izbegavaju kontakte sa pticama, odnosno da
ne posećuju farme živine i pijace na kojima se prodaju žive
ptice.
Izbegavati
kontakt sa divljim pticama, naročito pticama selicama, glodarima
i drugim životinjama.
Izbegavati
kontakt sa površinama kontaminiranim ptičjim sekretima i
ekskretima (posebno izmetom).
Izbegavati
svaki kontakt i obradu uginulih ptica.
Ne
konzumirati sirovo i nedovoljno termički obrađeno živinsko meso,
prerađevine i jaja.
Sprovoditi
adekvatnu ličnu higijenu, posebno pranje ruku kao i higijenu
odeće, obuće i drugih predmeta lične i opšte upotrebe.
na vrh
Koje su strateške
aktivnosti predložene od strane SZO?
U avgustu
2005. godine, SZO je poslala svim zemljama dokument koji
naglašava preporučene strateške aktivnosti za odgovor na
pandemijsku pretnju ptičjeg gripa. Predložene aktivnosti imaju
za cilj da ojačaju nacionalnu pripremljenost, smanje mogućnost
za pojavu pandemijskog virusa, unaprede sistem za rano
upozoravanje, odlože inicijalno međunarodno širenje i ubrzaju
razvoj vakcine. Zemlje članice SZO bi trebalo da usvoje i
operacionalizuju preporučeni plan aktivnosti.
na vrh
Da li je svet adekvatno
pripremljen?
Uprkos
stalnog upozoravanja, koje je trajalo gotovo 2 godine, zemlje
sveta se nisu dobro pripremile za odbranu tokom pandemije.
na vrh
|
)
