Institut za javno zdravlje Vojvodine priključuje se svetskim ekspertima iz tridesetak zemalja širom sveta, koji će, od 1. do 7. februara 2010. godine, udružiti snage i znanja da bi ukazali na preku potrebu smanjenja sadržaja soli u hrani i u gotovim obrocima u globalnoj akciji «So i zdravlje».  

Nedelja u kojoj se podiže svest i znanje o štetnosti prekomernog unosa soli (World Salt Awareness Week), u koordinaciji WASH organizacije (Svetska akcija o soli i zdravlju), obeležiće se u brojnim zemljama sa svih kontinenata, predvođena akcijama koje se sprovode u Velikoj Britaniji, Australiji, Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama i brojnim drugim državama u organizaciji međunarodnih i nacionalnih organizacija pridruženih WASH organizaciji. Ove godine će se akcija obeležiti pod motom „So i zdravlje”, ukazujući na štetan uticaj prekomernog unosa soli.

Imajući u vidu veliku učestalost visokog krvnog pritiska u Republici Srbiji, AP Vojvodini i Gradu Novom Sadu, opravdano se pretpostavljalo da stanovništvo svakodnevno unosi kuhinjsku so u količini većoj od nutritivnog cilja koji je za stanovništvo postavila Svetska zdravstvena organizacija. Prema važećoj zakonskoj osnovi u Republici Srbiji proizvođači namirnica i gotove hrane nisu u obavezi da na deklaraciji označe količinu natrijum hlorida (kuhinjske soli). Sistematska istraživanja o unosu natrijum-hlorida stanovnika Republike Srbije nisu vršena.

Institut za javno zdravlje Vojvodine, u saradnji sa Uravom za zdravstvo Uprave Grada Novog Sada, 2005. godine započeo je aktivnosti na utvrđivanju sadržaja natijum-hlorida u obrocima društvene ishrane dece, mladih i odraslih osoba kao i kontrolu sadržaja natrijum-hlrida u namirnicama namenjenim javnoj potrošnji u maloprodajnim objektima u Gradu Novom Sadu.

U toku petogodišnjeg perioda obavljena je kontrola sadržaja kuhinjske soli u blizu 2000 uzoraka namrnica namenjenih javnoj potrošnji. Prosečan sadržaj soli u 100 grama nekih namirnica namenjenih javnoj potrošnji u Novom Sadu:

Epidemiološko istraživanje, sprovedeno 2003. godine utvrdilo je da gotovo polovina osoba starijih od 45 godina u AP Vojvodini ima visok krvni pritisak, veći od 140/90mmHg. rezultati navedene studije su pokazali da u Gradu Novom Sadu čak 70% osoba starijih od 45 godina ima visok krvni pritisak .

Istraživanja su utvrdila da u populacionim grupama koje unose kuhinjsku so u dnevnoj količini koja je veća od 6 grama, postoji značajna povezanost između unosa soli i visine krvnog pritiska. Unos soli je takođe statistički značajno povezan sa stopom smrtnosti od cerbrovaskularnih, kardiovaskularnih i svih uzroka smrti. Svako dnevno povećanje unosa soli za 3 grama praćeno je povećanjem moždanog udara za 6%. Veliki unos soli prepoznat je kao faktor rizika za nastanak hronične bubrežne slabosti, osteoporoze i maligne neoplazme želuca. Veliki unos soli povećava osećaj žeđi. Istraživanja sprovedena u Velikoj Britaniji utvrdila su da deca i mladi koji imaju veliki unos soli imaju i veliki unos slatkih bezalkoholnih pića što se smatra faktorom rizika za razvoj gojaznosti.

Najveći uticaj na ukupan unos kuhinjske soli u razvijenim zemljama imaju industrijski proizvedene namirnice i gotovi obroci namenjeni javnoj potrošnji, dok u nerazvijenim zemljama i zemljama u tranziciji upotreba soli za stolom još uvek značajno doprinosi ukupnom dnevnom unosu soli. Natrijum-hlorid u industrijski proizvedenim namirnicama i gotovim obrocima u proseku učestvuje sa 65-80% a količina natrijum-hlorida dodata za vreme pripreme hrane i dodata hrani za stolom sa 15-20% u ukupnom dnevnom unosu soli. Prirodan sadržaj natrijum-hlorida u namirnicama u ukupnom dnevnom unosu učestvuje sa oko 10-15% odnosno iznosi oko 1 gram i predstavlja količnu koja je dovoljna da obezbedi fiziološke potrebe.

Razvijene zemlje su prepoznale štetan uticaj prevelikog unosa i povoljan uticaj smanjenja unosa soli po zdravlje stanovništva i pri tome su prepoznale da najveći doprinos u smanjenju unosa soli imaju opšte interventne mere. Veliki značaj imaju ustanove u kojima postoji organizovana ishrana dece i mladih, kao i prehrambena industrija.

Obavezno navođenje sadržaja soli, kao i kategorizacija namirnica prema količini soli koju sadrže, je kao interventna mera dala izuzetan doprinos u smanjenju unosa soli stanovništva Velike Britanije.

Agencija za standard hrane Velike Britanije deli namirnice prema sadržaju soli u tri grupe u odnosu na sadžaj natrijum-hlorida u 100 grama:  

a. nizak sadržaj: do 0,3 g natrijum-hlorida (0,1g natrijuma);

b. srednji sadržaj: od 0,3-1,5g natrijum-hlorida (0,1-0,6 g natrijuma);

v. visok sadržaj: više od 1,5g natrijum-hlorida (više od 0,6g natrijuma). 

Namirnice iz prve grupe imaju deklaraciju zelene boje, one iz druge grupe imaju deklaraciju u žutoj, a one iz treće grupe imaju deklaracijuu crvenoj boji što je značajna pomoć potrošačima pri kupovini namirnica. Uspešno sprovdene mere, čiji je cilj bio smanjenje sadržaja kuhinjske soli u namirnicama namenjenim javnoj potrošnji, doprinele su smanjenju opterećenja stanovništva kardiovaskularnim bolestima (iskazano kroz smanjenje broja izgubljenih godina kvalitenog života - DALY) i padom troškova zdravstvene zaštite osoba sa hroničnim kardiovaskularnim bolestima.  

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da dnevni unos kuhinjske soli zdrave odrasle osobe treba da iznosi do 5g, odnosno 2,5g na svakih 1000 kilokalorija energetskog unosa. Naučni savetodavni komitet za ishranu Velike Britanije preporučuje da dnevni unos natrijum-hlorida za decu uzrasta 1-3 godine iznosi 2g, za decu uzrasta 4-6 godina iznosi 3g, a za decu uzrasta 7 i više godina treba da iznosi do 5g. Zdravstvene vlasti SAD preporučuju da bi osobe koje imaju visok krvni pritisak i/ili imaju druge činioce rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti trebale da unose ne više od 3,85g natrijum-hlorida.