Zašto je prvi sat po rođenju „čudesni sat života“?

Kada zdrava novorođenčad budu postavljena na majčin trbuh i grudi uz kontakt koža na kožu odmah nakon rođenja, ona pokazuju čudesne sposobnosti. Ona su budna. Ona mogu da puze, stimulisana majčinim nežnim dodirom, preko njenog trbuha posežući za majčinom dojkom. Počinju da dodiruju i masiraju majčinu dojku. Prvi nežni dodir bebine ručice ili glave na majčinoj dojci stimuliše oslobađanje majčinog oksitocina, čime počinje da teče mleko i pojačava se osećanje ljubavi prema bebi. Beba potom miriše, proba i liže majčinu bradavicu. Konačno ona se pričvrsti na bradavicu i hrani se. Ovaj sled događaja je važan za opstanak ljudskog mladunčeta.

Iako mnogi autori opsuju ova normalna ponašanja novorođenčeta, tek sada otkrivamo važnost pružanja prilike majci i detetu da to iskuse. Po prvi put, istraživači su procenili efekat vremena prvog podoja na mortalitet novorođenčadi – pokazujući da smrtnost  novorođenčadi može biti manji ako se sa dojenjem počne u prvom satu po rođenju.

Zašto je kontakt koža na kožu i dojenje u prvom satu života toliko važno?

1. Majčino telo pruža odgovarajuću toplotu, što je posebno važno za bebe sa malom porođejnom masom

2. Beba je manje pod stresom, smirena je i ima stabilno disanje i srčani ritam

3. Beba dolazi u prvi kontakt sa bakterijama od majke koje su uglavnom bezopasne, ili protiv kojih majčino mleko sadrži zaštitne faktore. Majčine bakterije naseljavaju bebinu kožu i organe za varenje i takmiče se sa više štetnim bakterijama iz okoline, i time sprečavaju nastanak infekcije kod bebe

4. U prvom podoju beba dobija kolostrum – tečno zlato, ponekad zvano dar života

• Kolostrum je bogat imunološki aktivnim ćelijama, antitelima i drugim zaštitnim proteinima. Prema tome to je bebina prva imunizacija. Ona štiti od mnogih infekcija. Pomaže razvoju bebinog sopstvenog imunog sistema

• Kolostrum sadrži faktore rasta koji pomažu crevima odojčeta da sazre i pravilno funcionišu. To otežava mikroorganizmima i alergenima da prodru u bebin organizam

• Bogato je vitaminom A koji je važan za vid i zašitu od infekcija.

• Stimuliše pokrete creva tako da se mekonijum brzo prazni. To pomaže da se beba oslobodi materija koje uzrokuju novorođenačku žuticu

• Dolazi u malim količinama dovoljnim za novorođenče

5. Bebin dodir, probanje i sisanje dojke stimulišu oslobađanje oksitocina što je važno iz više razloga:

• Oksitocin izaziva kontrakcije materice. Ovo pomaže u izbacivanju posteljice i smanjenju krvarenja posle porođaja

• Oksitocin stimuliše druge hormone koji majku čine smirenom, opuštenom i neki bi rekli „u ljubavi sa svojom bebom“

• Oksitocin pomaže da mleko poteče iz dojke

6. Žene doživljavaju neverovatnu radost u ovom prvom susretu sa svojom bebom! I očevi često dele ovo oduševljenje. Proces povezivanja majke i bebe počinje

Zašto je dojenje dobro za dete?

• Majčino mleko je potpuna i savršena hrana za novorodenče. Sastav majčinog mleka se automatski prilagođava individualnim potrebama deteta i pruža optimalan odnos hranljivih materija za pravilan rast i razvoj

• Majčino mleko se lakše vari nego adaptirano mleko, dojenje smiruje bebu i pruža joj osećaj sigurnosti

• Majčino mleko podstiče razvoj bebinog imunološkog sistema smanjujući rizik od infekcija

• Dokazano je da dojena deca ređe oboljevaju od određenih bolesti, dojenje štiti dete od ranog oštećenja vida, nepravilnog razvoja vilica i tvrdog nepca, značajno je ređa pojava karijesa

• Istraživanja pokazuju da su dojena deca inteligentnija, imaju razvijenije govorne sposobnosti, društvenija su i emocionalno stabilnija

• Dojena deca su ređe gojazna kada odrastu

• Dojena deca su zdravija i ređe odlaze lekaru

• Bebe koje se hrane majčinim mlekom ređe obolevaju od dijareja, gastrointestinalnih i respiratornih infekcija, nego bebe koje se hrane veštačkim mlekom

• Majčino mleko sadrži bifidus faktor, koji stimuliše rast specifičnih L. bifidus-a u crevima odojčeta, i sprečava širenje drugih štetnih bakterija

• Desetine antiinflamatornih agenasa ublažuju posledice zapaljenskih procesa

• Majčino mleko sadrži bela krvna zrnca (limfocite i makrofage) koji učestvuju u odbrani od infekcija.

• Mleko svake majke sadrži antitela koja štite bebu od bolesti kojima je majka bila izložena

• Faktori rasta utiču na razvoj i sazrevanje imunološkog sistema, centralnog nervnog sistema i drugih organskih sistema (koža)

• Digestivni enzimi, laktaze i lipaze, i mnogi drugi važni enzimi, štite bebe koje se rađaju sa još neizgrađenim ili oštećenim enzimskim  sistemima

• Hranljive materije iz mleka, kao što su cink i polinezasićene masne kiseline, pomažu razvoj imunološkog sistema odojčeta

• Ako se bebi u prvim danima života da i samo jedna flašica veštačkog mleka, time se povećava verovatnoća pojave alergijskih bolesti. Sve vrste ovih mleka, uključujući  mleka na bazi soje, nose rizik od pojave alergije

Zašto  je dojenje dobro za majku?

• Podstiče kontrakcije materice posle porođaja, smanjuje postporođajno krvarenje, i rizik od anemije

• Smanjuje rizik od postporođajne depresije

• Žene koje su produženo dojile svoju decu (6-24 meseci) imaju manji rizik oboljevanja od raka jajnika, raka dojki i materice, kao i od osteoporoze

• Besplatno je!

• Povećava samopouzdanje majke dajući joj osećaj kontrole nad svojim telom

• Isključivo dojenje pozitivno utiče na imunitet majke

• Manje posla oko hranjenja bebe

• Brži  fizički oporavak posle porođaja

• Ređe pojave zlostavljanja i zanemarivanja dece (zbog jačeg vezivanja majki i dece)

• Dojenje ima i praktične prednosti – u toku noći i na putovanju

• Nema razloga za strah da će se mleko noću pokvariti

• Nema razloga za strahovanje zbog moguće nestašice industrijski pripremljenih mleka, loše distribucije, povlačenja proizvoda, ili krize

Rizici nedojenja:

Za odojčad i decu:

• povećan rizik od astme

• povećan rizik od alergija

• ograničen kognitivni razvoj

• povećan rizik od akutnog respiratornog distresa

• povećan rizik od nepravilnog zagrižaja

• povećan rizik od infekcija zbog zagađenih mlečnih formula

• povećan rizik od nutritivnih deficita

• povećan rizik od nastanka raka u detinjstvu

• povećan rizik od hroničnih bolesti

• povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti

• povećan rizik od nastanka šećerne bolesti

• povećan rizik od nastanka gojaznosti

• povećan rizik od nastanka gastrointestinalnih zapaljenskih bolesti

• povećan rizik smrtnosti

• povećan rizik upala srednjeg uha

Za majke:

• povećan rizik od karcinoma dojke

• povećan rizik od prekomerne telesne mase

• povećan rizik od karcinoma jajnika i endometrijuma

• povećan rizik od osteoporoze

• povećan rizik od reumatoidnog artritisa

• povećan rizik od stresa i anksioznosti

• povećan rizik od šećerne bolesti u materinstvu

Postupci i stanja koja mogu da ugroze dojenje

• razdvajanje majke i bebe

• zakasneli prvi podoj

• smanjivanje učestalosti podoja

• neadekvatna nega bradavica

• prerano odvajanje bebe od dojke

• davanje drugih tečnosti pre prvog podoja

• davanje čajeva, zaslađene, obične vode

• upotreba cucli i flašica

• stalna, nepravilna merenja deteta

• korišćenje štitnika za bradavicu – mogu da zbune odojče, smanje isticanje mleka, da dovedu do kontaminacije

• prekidanje dojenja da bi se odmorila dojka – može doći do zapušenja i nedovoljne proizvodnje i isticanja mleka

• ograničavanje učestalosti i dužine dojenja

• mazanje bradavica uljnim supstancama

• uvučene bradavice

• zapušenja, napetost dojki

• bolne bradavice,  Dojenje ne treba da boli!

• postojanje soor-a, mlečca

• mastitis

Zašto veliki broj beba nije isključivo dojeno?

• okolina nije sposobna da pruži savet/podrškumajci

• pogrešno verovanje da nije moguće isključivo dojenje

• neznanje o štetnosti dodatne hrane i tečnosti

• nedostatakznanja trudnice/majke/porodilje

• reklama da je veštačka hrana bolja

• majka mora da se vrati na posao pre 6 meseci

 NEDELjA PODRŠKE DOJENjU 2009.

Najčešće zablude o dojenju

Ne mogu sve žene da doje

Ne! Velika većina žena može da doji, ali na žalost postoje mnogi običaji koji ugrožavaju dojenje. Ovaj vek je prvi put doveo do toga da se jedan prirodni mehanizam, kao što je dojenje, izgubi u velikoj meri.

Treba sačekati da “pristigne” pravo mleko

Ne! Kolostrum, gusto žućkasto mleko, zadovoljava i po količini i po sastavu potrebe bebe u prvim danima života. Nikako ne dopunjavati podoje veštačkim mlekom ili zaslađenom vodom!

Bebama su potrebni čaj i voda

Ne! Odojčad koja se hrane majčinim mlekom ne treba davati vodu ili čaj u toku prvih 6 meseci života, osim ako se pored mleka daje i druga hrana, ako se voda gubi stolicom ili ako dođe do pregrevanja organizma.

Bolesne bebe ne treba dojiti

Ne! Majčino mleko se aktivno bori protiv bolesti. Ako je beba suviše slaba treba joj dati izmlazano majčino mleko. Mamino telo proizvodi antitela, lakše se vari, smanjen je rizik da će ga beba povratiti.

Malokrvne majke imaju “loše” mleko

Ne! Malokrvne majke mogu normalno da doje, ali zbog svog zdravlja treba što pre da počnu da se leče. Dojenje štiti od malokrvnosti jer odlaže povratak menstruacije.

Majka ima mleka samo za jednu bebu

Ne! Blizanci daju duplu stimulaciju za stvaranje dovoljnih količina mleka. Majkama je samo potrebna praktična pomoć sa dodatnim poslom oko održavanja higijene i nege dece.

Najbolji je sedeći položaj prilikom dojenja

Ne! Ako se beba isključivo doji kada i koliko ona to želi,  i ako je beba zdrava i raste, a mamu grudi ne bole, onda se sve radi pravilno, bez obzira koji se položaj pri dojenju koristi.

Postoje velika ograničenja u ishrani porodilja i dojilja

Ne! Hrana koju majka jede obično nema nikakvog uticaja na raspoloženje odojčeta. Potrebna je raznovrsna hrana, bogata voćem i povrćem. Izbegavati gazirana pića, veće količine kafe, opojne supstance, jake začine.

Ako je mama pušila tokom trudnoće – nema potrebe da prestaje zbog dojenja

Ne! Trudnice pušači i pasivni pušači češće prevremeno rađaju decu ili rađaju decu sa manjom telesnom masom. Takođe, njihova novorođenčad sporije napreduje u masi, jer nikotin smanjuje lučenje mleka. U domovima pušača je učestalija iznenadna smrt odojčeta, a ova deca češće imaju upale srednjeg uha, astmu i veći rizik da obole od kardiovaskularnih oboljenja kasnije u životu.

Pivo pospešuje lučenje mleka

Ne! Alkohol se izlučuje u mleko! Alkoholni fetalni sindrom je najočiglednija posledica uzimanja alkohola tokom trudnoće. Nasuprot zabludi da pivo i alkohol pospešuju stvaranje mleka, svaki alkohol je rizičan za odojče, jer smanjuje lučenje mleka, oštećuje

mozak i intelektualni razvoj deteta je potencijalno ugrožen. Diskusija o “malim” količinama je besmislena!

Kafa pomaže da se dojilja razbudi

Ne! Kofeini koji se nalaze u kafi i kola-napicima se izlučuju u mleko. Poluživot kofeina je do 80 sati, tako da kod beba čije majke piju veće količine kafe (više od dve male šoljice dnevno) može doći do nakupljanja kofeina, što izaziva razdražljivost, plačljivost i nesanicu beba (tada ne treba kofein za buđenje!).

Kolostrum nije dobar, čak je opasan za bebe

Ne! Kolostrum je neophodan za normalan rast i razvoj:

- prva imunizacija – štiti od crevnih i drugih infekcija, olakšava pražnjenje creva i

smanjuje novorođenačku žuticu

Bebe u kolostrumu i mleku iz dojke ne dobijaju dovoljno hrane ili tečnosti

Ne! Kolostrum je dovoljan za bebin prvi obrok. Normalno je da novorođenčad izgube 3-6% težine koju su imala na rođenju. Ona su rođena sa rezervom vode i šećera u svom telu koje tada koriste.

Bebama će biti suviše hladno pri prvom podoju

Ne! Bebe održavaju temeraturu kada su u kontaku sa kožom majke. Neverovatno ali temperatura majčinih dojki se povećava za 0,5 stepeni nakon što 2 minuta drže bebu na grudima.

Nakon porođaja majke su suviše iscrpljene za hranjenje bebe

Ne! Porast oksitocina koji se luči kada postoji kontakt koža sa kožom i dojenje pomažu da se majka smiri nakon rođenja svoje bebe.

Porodiljama su potrebni lekovi da izdrže porođajne bolove

Ne! Korišćenje porođajne analgezije/anestezije može sedirati bebu, sprečavajući traženje dojke i odlaganje početka dojenja više sati ili dana. Korišćenje dopunskih terapija uključujući i prisustvo bliske osobe pomaže ženi da izdrži bol i može poboljšati završetak porođaja.

Od 1995. godine na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Novi Sad se sprovodi Baby Friendli program. Deset koraka do uspešnog dojenja koji su donešeni zajedničkom deklaracijom SZO i UNICEF-a gde svako porodilište, savetovalište i svaka druga ustanova koja pruža zdravstvenu zaštitu majci i detetu treba da:

• Pripremi i vidno istakne program unapređenja i podrške dojenju i o tome redovno informiše svo osoblje

• Obuči svo osoblje veštinama koje su potrebne za primenu ovog programa

• Upozna sve trudnice sa prednostima dojenja i načinima uspešnog uspostavljanja i održavanja laktacije (dojenja)

• Pomognu majkama da započnu sa dojenjem u roku od pola sata po rođenju deteta

• Pokaže majkama kako da doje i kako da održe laktaciju čak i u slučajevima kada se majke i odojče nužno razdvajaju

• Ne davati novorođenčetu nikakvu hranu ili tečnost osim majčinog mleka, izuzev u slučajevima kada za to postoje medicinske indikacije

• Omogući majci i novorođenčetu boravak u istoj prostoriji svih 24 časa

• Podstiče dojenje na zahtev odojčeta

• Isključi davanje flašica, cucli i laža deci koja sisaju

• Podstiče osnivanje centra za pružanje podrške dojenju i upućuje na njih majke po izlasku iz porodilišta

Postizanje ovih ciljeva zahteva jačanje „kulture dojenja“ i snažnu odbranu od nadiranja „kulture  hranjenja na bočicu“. To zahteva angažovanost zdravstvenog osoblja na svim nivoima zdravstvene zaštite u svim zdravstvenim ustanovama koje pružaju usluge trudnicama i porodiljama. 

Istraživanje zastupljenosti dojenja u Novom Sadu

Unstitut za javno zudravlje Vojvodine je u saradnji sa Patronažnom službom Doma zdravlja „Novi Sad“ septembra 2008. godine sproveo istraživanje o zastupljenosti dojenja u Novom Sadu. Anketirano je 414 majki čija su deca starosti godinu dana. Evo nekih podataka:

• sve porođene prirodnim putem su u prvom satu po porođaju započele dojenje

• 6,9% anketiranih nije uopšte dojilo, mesec dana je dojilo 8,7%, dok 39,1% dojilo duže od 6 meseci

• dodatna ishrana se u polovini slučajeva uvodi između 4-og i 6-og meseca, a 43,2% sa navršenih 6 meseci

• 82% majki samoinicijativno prestaje doji (bez konsultacija sa zdravstvenim radnicima), a ralog je po njivom mišljenju u 76,3% nedovoljna količina mleka

• na pitanje od koga imaju najveću podršku izjasnile su se u 18,5% slučajeva za zdravstvene radnike, 26,5% za porodicu, a u 55% i za zdravstvene radnike i porodicu

NEDELjA PODRŠKE DOJENjU 2009.

Dokument Svetske alijanse za podršku dojenju (WABA) povodom Svetske nedelje podrške dojenju 2009. godine

U KRIZNIM SITUACIJAMA DOJENjE JE POJAS ZA SPASAVANjE

Krizne situacije se mogu dogoditi bilo gde u svetu. Odojčad i mala deca su posebno osetljivi na pothranjenost, bolest i smrt u ovim situacijama. Kakva god da je krizna situacija u pitanju, od zemljotresa do sukoba, od poplava do pandemijskog gripa – priča je ista: dojenje je pojas za spasavanje i štit koji čuva odojčad u kriznim situacijama.  

Od 1-7. avgusta 2009. godine, Svetska alijansa za dojenje i zagovornici dojenja u više od 150 zemalja širom sveta će proslavljati Svetsku nedelju dojenja po osamnaesti put. Ove godine WABA je u partnerstvu sa organizacijama ENN mreža (Ishrana u kriznim stanjima) i IBFAN – GIFA (Međunarodna mreža dečje hrane – Ženevska asocijacija za ishranu osojčadi) koje predstavljaju međunarodnu saradnju agencija UN i nevladinih organizacija. Svi oni daju podršku i zaštitu za sigurnu i odgovarajuću ishranu odojčadi i male dece u kriznim situacijama.  

Zajedno pozivamo u akciju podrške i zaštite dojenja tokom kriznih situacija i ne odobravamo donacije zamena za majčino mleko (tu spadaju tzv. bebi formule, druga mleka, hrana za odojčad, čajevi, sokovi), flašica i cucli, koje veoma često više škode nego što koriste. 

Kad se krizne situacije dogode jednostavne ili proste mere su od presudnog značaja. Spremnost u kriznim situacijama je ključ da brzo i na pravi način reagujete. Mame moraju biti bezbedne i imati prioritet u obezbeđenju hrane za porodicu, vodu, sklonište i bezbedno mesto za dojenje.  

WNO – UNICEF preporučuje – obavezno rani početak, isključivo dojenje do 6 meseci starosti i nastavak dojenja do dve godine i više ako želi, imaju još veći značaj u kriznim situacijama. 

Dojenje je jedino sigurno i bezbedno izvor hrane i tečnosti za dete – u svakom momentu dostupno, obezbeđuje aktivnu zaštitu od bolesti i održava dete toplim i blisko majci. Smanjuje rizik od postpartalnog krvarenja majke, što je vodeći uzrok maternalog mortaliteta širom sveta. 

U teškim vremenima  i rizičnim situacijama način ishrane dece je od ključnog značaja za njihovo preživljavanje.  

Zaštita dojenja, ishrane odojčadi i male dece od neodgovarajućih marketinških uticaja je osnovna stavka delovanja u kriznim situacijama. Kršenje Međunarodnog Kodeksa marketinga zamena za majčino mleko dovelo je do usvajanja niza dokumenata koji jasno govore da donacije zamena za majčino mleko, flašica i cucli nije prihvatljivo u kriznim situacijama. 

„Dojenje ima značajnu odgovornost u kriznim situacijama. Kada nastane vanredna situacija, svi treba da su spremni!“ 

• nagradni konkurs za literarne sastave i likovne radove na temu „Majčino mleko najbolja hrana“ za decu predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta

• edukacija/okrugli sto za zdravstvene radnike Južnobačkog okruga, pedijatre, pedijatrijske i patronažne sestre

• zajednička Konferencija za medije Instituta za javnon zdravlje Vojvodine, Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, Doma zdravlja „Novi Sad“, udruženja „Roditelj Novi Sad“ i „Bebac“

Da li znate da...

“Beba milionera koja se hrani veštačkim mlekom ima lošiju ishranu od bebe iz najsiromašnije porodice koju doji njena majka!” 

Isključivo dojenje je siguran, stabilan i održiv način ishrane odojčadi u toku prvih šest meseci života. Dojenje je važno i posle šestog meseca života. SZO I UNICEF preporučuju da se dojenje nastavi, uz dodavanje odgovarajuće dopunske ishrane  i posle druge godine života. Bebe se najbolje razvijaju i rastu kada se doje. Majke mogu da postignu isključivo i kontinuirano dojenje kada znaju:

• koliko je korisno

• kako se ispravno doji

• kada im je pružena neophodna podrška

Stručnjaci se slažu da majčino mleko pruža sve hranljive sastojke koji su bebi potrebni u toku prvih šest meseci života, kao i da nije potrebno dodavanje druge vrste hrane i tečnosti tokom ovog perioda. Isključivo dojenje podrazumeva da bebe isključivo doje i da im se ne daju dodatna hrana ili tečnost-piće, pa ni voda (osim u 2 slučaja – kada je dete bolesno, sa povišenom temperaturom i dijarejom i  - kada je temperatura vazduha veća od 35 stepeni). 

Šta je to „podrška dojenju“?

Odojčad  su prirodno pripremljeni za dojenje i žele da doje. Ali, postoje određena stanja i prilike koja nekada otežavaju dojenje. Podrška koja se pruža majkama koje doje može da bude formalna kao npr.  poseta zdravstvenog radnika ili neformalna, kao što je  osmeh neke druge majke koja doji svoje dete. Podrška majkama se pruža iz profesionalnih i neprofesionalnih izvora – od strane zdravstvenih radnika iz zdravstvenih ustanova koje se brinu o zdravlju trudica i porodilja (doktora, akušerskih, pedijatrijskih i patronažnih sestara, majki dojilja sa pozitivnim iskustvom, grupa za podršku (majke pomažu majkama, pomoć porodici, udruženja roditelja), prijatelja i porodice. 

Ko pruža podršku dojenju? 

Porodica i mreža socijalnih kontakata

Porodica  čini neposrednu i trajnu mrežu podrške, a počinje od oca njihove bebe, bilo da je on njen muž, njen partner, dečko ili neko drugi ko joj je značajan. Takođe, porodica može da uključi i majku, sestre i druge bliske rođake. Takođe žene su pod uticajem – pozitivnim ili negativnim – onoga što pročitaju, vide i čuju putem medija koji je prisutan u njihovoj kulturi i društvu. Zapazili smo da snažan krug socijalnih kontakata može da otkloni  negativne uticaje pružajući podršku majci ako je to neophodno.

Zdravstvena zaštita

Sistem zdravstvene zaštite i zaposleni u ovom sistemu imaju indirektni i direktni uticaj na dojenje. Promocija optimalnog načina ishrane odojčadi počevši od trenutka porođaja je neophodna kako bi se žena ohrabrila da će uspešno dojiti svoju bebu. SZO i UNICEF su prepoznale ove potrebe i daju podršku ovim intervencijama prvenstveno putem inicijative „zdravstvene ustanove prijatelji novorođenčeta i majke” (BFHI), koja je  prerađena i inovirana.  

Vlada i zakonodavstvo

Politika koju sprovodi vlada, kao i zakonodavstvo neke zemlje, je neophodno u pružanju podrške ženama u mnogim aspektima njihovog života. Vlade imaju autoritet da donose zakone, da rešavaju sporove i donose administrativne odluke. Zakoni i  politika javnog mnjenja je neophodna podrška majkama koje doje. Kada vlade implementiraju Međunarodni kodeks marketinga zamene za majčino mleko i rezolucije Svetske zdravstvene organizacije, majke će napokon biti zaštićene od komercijalnih uticaja koji podrivaju uspeh čina dojenja. 

Radno mesto i zaposlenje

Za majku koja doji najbolje je da doji u okruženju gde je stres na najnižem nivou. Najlakše je za majku da doje u sredini sa malo stresa. Majke su na dobitku ako privremeno smanje radno angažovanje na poslu i kod kuće, jer im je to vreme i energija neophodna kako bi dojile svoju bebu. Politika zaštite majke se odnosi na zaštitu na radu, plaćanje porodiljskog odsustva, plaćane dolaska patronažne sestre, korišćenje službi koje se bave negom i zaštitom dece u mestu boravka ili nedaleko od mesta boravka, zaštita od diskriminacije i fleksibilno skraćeno radno vreme.  

Odgovor na krizu ili vanrednu situaciju

Kada se majka nađe pod stresom u situaciji koja je van njene kontrole, njena odgovornost raste i ne odnosi samo na brigu oko ishrane, već i na samo preživljavanje i nje i deteta. Ona u takvim situacijama mora da nađe sigurni smeštaj, hranu i odeću, a takođe mora da uspostavi kontakt i sa drugim članovima porodice, agencijama za podršku, pravosuđem i zaposlenim u sistemu zdravstvene zaštite.  Agencije koje se brinu o deci i porodici mogu u takvim situacijama da pruže podršku majkama koje doje obezbeđujući im ono što im je neophodno: dovoljno hrane, vode i odeće. Majčino mleko može da bude jedina sigurna hrana koja je na raspolaganju njenoj bebi pod ovim okolnostima. Porodica koja je suočena sa zdravstvenim krizama ima specijalne potrebe. Zdravstvene ustanove  obezbeđuju informacije zabrinutim roditeljima, informišu o pravima posete odojčadi i male dece čije su majke hospitalizovane i pomažu majkama kada su u nemogućnosti da doje u datom trenutku.

Mada se sve majke suočavaju sa izazovima i zahtevaju podršku, majka koja je u lošoj socijalno-ekonomskoj situaciji se suočava sa različitim izazovima. Nedostatak obrazovanja, nedostupan i nepristupačan sistem zdravstvene zaštite, nestašica hrane, nepostojanje grupa za podršku majkama i blokade kada se govori o grudima i dojenju su sve izazovi sa kojima se suočavaju ove majke.

Majka se može suočiti sa ovakvim situacijama bilo da živi u razvijenim zemljama ili zemljama u razvoju. Takođe, žene koje tradicionalno doje zahtevaju zaštitu od snaga koje podrivaju dojenje a kao što je komercijalno reklamiranje proizvoda koji su zamena za majčino mleko.

Nešto za kraj...

„Zamislite otkrivanje novog načina ishrane koji obezbeđuje bebi hranljiv i zadovoljavajući obrok, istovremeno ispunjavajući sve dnevne potrebe za vitaminima. Takođe, redovne doze bi zaštitile novorođenče od bolesti i infekcija i ojačale vezu između majke i odojčeta. Hrana bi bila dostupna bilo gde, u količinama koje su tačno potrebne, i ne bi zahtevala bilo kakvo pakovanje, čuvanje, osvežavanje ili pripremu. Majka koja koristi novi sistem ishrane bila bi privremeno zaštićena od neplanirane trudnoće, a rizik od oboljevanja od raka bio bi smanjen. Zamislite cenu koju bi tvorci ove hrane tražili.“

    Dokument BFHI (Baby Friendly Hospital Initiative), decembar 1991.