0 – 3 – 5 – 140 – 5 – 3 – 0

Значај најважнијих фактора за очување општег здравља истакнут је у својеврсном „Кôду здравља“ Европске повеље о здрављу срца, означеног једноставним редоследом цифара 0-3-5-140-5-3-0, при чему бројеви симболизују:

0 - потпуно одсуство пушења и излагања дуванском диму, одсуство гојазности и шећерне болести;

3 - редовну физичку активност: 30 минута дневно или 3km шетње дневно или 30km шетње недељно) и ниво LDL холестерола испод 3 mmol/l);

5 - довољан унос воћа и поврћа (5 порција дневно) и ниво укупног холестерола у крви испод 5 mmol/l;

140 - значај контроле артеријског крвног притиска тако да вредност систолног крвног притиска („горњег“) буде испод 140 mmHg.

• Болести срца и крвних судова - кардиоваскуларне болести/КВБ (исхемијска болест срца /И20-И25/, цереброваскуларне болести /И60-И69/)
• Малигне болести (рак плућа и бронха, дојке, дебелог црева, грлића материце, простате, желуца...)
• Хроничне болести респираторног тракта (хр. бронхитис и емфизем -ХОБП, бронхијална астма)
• Хроничне болести дигестивног тракта (пептички улкус, кронова болест, улцерозни колитис)
• Diabetes mellitus (тип 1 и тип 2)
• Мускулоскелетне болести (реуматоидни артритис, гихт, лумбоишијалгија...)
• Повреде и тровања (у саобраћају, на раду и у кући)
• Менталне болести (униполарна депресија, болести зависности...)
• Зубни каријес и пародонтопатије итд.

• СПОР, АСИМПТОМАТСКИ ПОЧЕТАК И ДУГ (ХРОНИЧНИ), ПРОГРЕДИЈЕНТАН (напредујућ) ТОК
• ВИСОКЕ СТОПЕ ПРЕВАЛЕНЦИЈЕ (раширеност у становништву) И ИНЦИДЕНЦИЈЕ (учесталост појаве нових случајева), НАРОЧИТО У СТАРИЈОЈ ЖИВОТНОЈ ДОБИ ПОМЕРАЊЕ ПОЈАВЕ ХНБ КА МЛАЂИМ СТАРОСНИМ КАТЕГОРИЈАМА (30-69 г) – у земљама у којима нису добро примењене мере превенције;
• ВИСОКЕ СПЕЦИФИЧНЕ СТОПЕ МОРТАЛИТЕТА
• ЗАЈЕДНИЧКИ ФАКТОРИ РИЗИКА
• ДОПРИНОС ФАКТОРА РИЗИКА НИЈЕ ПО ПРИНЦИПУ ПРОСТОГ САБИРАЊА, ВЕЋ АДИЦИЈЕ (1+1 ≠ 2= 3 или више пута већи ризик него прост збир фактора ризика)
• НАЈВИШЕ ДОПРИНОСЕ СТОПИ АПСЕНТИЗМА (стопи одсуствовања са посла)
• НАЈВИШЕ ДОПРИНОСЕ СТОПИ ИНВАЛИДИТЕТА (прерано пензионисање)
• НАЈВИШЕ ДОПРИНОСЕ ЕКОНОМСКИМ ТРОШКОВИМА ЗБОГ ЛЕЧЕЊА (ПЗЗ, хоспитализација, лекови, рехабилитација...)

ЗАЈЕДНИЧКИ ФАКТОРИ РИЗИКА:

• I променљиви (сви бихејвиорални и неки биолошки) и непроменљиви (биолошки фактори попут пола, старости и наследних фактора)
• II биолошки и бихејвиорални

А. Најчешћи бихевиорални фактори ризика за здравље (чиниоци ризика повезани са понашањем) су:

• Пушење и излагање дуванском диму:
  • нема безбедне дозе изложености дуванском диму, ни активно ни пасивно;
  • сви дувански производи су штетни: цигарете, е-цигарете, IQOS, GLO, Logic, наргиле, цигаре, цигарилоси, дуван за жвакање (снус) итд.
  • одвикавање у било којој доби доводи до продужења живота, а у младости и до заштите репродуктивног здравља.
• Неправилна исхрана:
  • небезбедна храна и поступци у исхрани: неодржавање чистоће намирница, руку, радних површина, посуђа и кухиње; нераздвајање чистих намирница од прљавих и свежих од куваних; недовољно загревање намирница (треба изнад 70℃); чување намирница на небезбедним температурама (треба испод 5℃ или изнад 60℃); третирање намирница небезбедном водом за пиће; необраћање пажње на декларације о року трајања, саставу и другим карактеристикама намирница...);
  • недовољан или претеран енергетски унос у односу на енергетски расход;
  • једноличан избор намирница у погледу састава хранљивих материја;
  • недовољан унос влакана биљног порекла (мање од 400g или 5 порција свежег воћа и поврћа дневно; неконзумирање производа од целог зрна житарица);
  • недовољан унос полинезасићених масти (хладно цеђена уља – сунцокрета, маслине, уљане репице и сл, коштуњаво воће, „плаве“ рибе...);
  • прекомеран унос засићених масти (животињска маст, масна меса, сухомеснати производи, необрано млеко и млечни производи - путер, павлака, кајмак, тврди сиреви итд.);
  • прекомеран унос транс-масти (маргарин, масна пецива, кондиторски производи, месо и масна храна обрађена на високим температурама >180℃.)
  • прекомеран унос соли (досољавањем „за столом“ или уносом намирница које фабрички имају повишен садржај соли - „грицкалице“, хлеб и пецива, сухомеснати производи, сиреви, готова јела, сосеви...)
  • прекомеран унос простих шећера (слаткиши, пецива од белог брашна итд); неравномеран распоред и број дневних оброка (неконзумирање доручка, више или мање од 3 главна оброка и две воћне ужине, преобимна вечера итд);
  • неправилан начин обраде намирница (пржење, печење, поховање, роштиљ на отвореном пламену и диму, предуго кување, обрада на температурама изнад 180℃, претерано хладна и топла јела, претерано зачињена храна, димљено месо итд);
  • претерана употреба конзервисане хране, готових јела, хране са адитивима и доминантно храњење ван куће;
  • неокупљање чланова домаћинства на заједнички обед (доручак, ручак или вечера);
  • обедовање пред телевизором и „грицкање“ између оброка;
  • некритично узимање суплемената (витамина, минерала, биљних препарата...), без консултација са лекаром и на дуже време;
  • недовољан унос воде (1,5-2l дневно, или 8 чаша) и др;
• Недовољна физичка активност:
  • за одрасле мање од 30 минута дневно (или 150 минута недељно) која ће довести до задиханости и знојења (или 3km шетње дневно, или 30km шетње недељно);
  • за децу мање од 60 минута дневно физичке активности која ће довести до задиханости и знојења;
  • недовољан боравак у природи;
  • o физичка активност одраслих људи недељно краћа од 150 минута је ризик, а доказано је да се све рачуна: пешачење (сићи раније 1 аутобуску станицу, шетње уз избегавање екстремних временских услова...), активно чување деце, пењање степеницама уместо лифтом, рад у кући и башти, спремање стана, вожња бицикла итд.
• Неправилан ритам рада и одмора:
  • мање од 6 часова ноћног сна;
  • предуго ноћно бдење и
  • неравномеран ритам сна (нпр. заспивање и буђење у различито време) и дубина сна (хркање, изложеност буци, анксиозност...);
• Прекомерна конзумација алкохола:
  • свакодневна конзумација 1 јединице* алкохола за жене одн. 2 јединице алкохола за мушкарце;
  • повремена конзмација више од 1 јединице алкохола за жене одн. више од 2 јединице алкохола за мушкарце;
  • повремено опијање;
  • Препорука: најбоље је не конзумирати алкохол а свакако не више од 2 пута недељно 1 јединицу алкохола за жене одн. 2 јединице алкохола за мушкарце (за вино се свакодневно узимање 1,2dl толерише у склопу потпуне медитеранске дијете, a бенефити су описани код старијих од 50 година).
• Злоупотреба психоактивних супстанци (ПАС):
  • самоиницијативно узимање лекова (најчешће за спавање, умирење и болове);
  • злоупотреба марихуане, екстазија, амфетамина, „нових дрога“, кокаина, хероина и др. ПАС;
  • злоупотреба кортикостероида за повећање мишићне масе;
  • политоксикоманија (истовремена злоупотреба више ПАС; нпр. дуван/марихуана + алкохол + друге ПАС);
• Друге болести зависности :
  • зависност од клађења (off-line и on-line; у објектима и на интернету);
  • зависност од играња игара (off-line и on-line; у објектима и на интернету);
  • зависност од других облика понашања (куповина, секс, пластичне операције...).
• Ризично понашање у саобраћају:
  • некоришћење сигурносних појасева,
  • прелазак ван обележеног пешачког прелаза, на црвено светло и претрчавање,
  • коришћење мобилних телефона током учествовања у саобраћају
  • некоришћење кациге при вожњи мотоцикла
  • некоришћење сигурносних седишта за децу,
  • вожња под утицајем алкохола и ПАС,
  • вожња без одмора (дуже од 3h) и без рехидрације,
  • превоз деце млађе од 12 година на предњем седишту,
  • непридржавање ограничења брзине,
  • пролазак нa жуто/црвено светло,
  • непоштовање других саобраћајних прописа;
• Друге врсте деструктивног понашања према себи и другима:
  • претерано излагање сунцу и вештачким УВ зрацима,
  • неношење заштитне опреме (током рада, физичке активности, саобраћаја...)
  • необезбеђеност животног простора од случајних повреда и тровања,
  • тетоважа и присинг у неадекватним условима (ризик за алергије, хепатитисе па и ХИВ),
  • самоиницијативно узимање антибиотика,
  • неизбегавање доказаних алергена,
  • самоповређивање,
  • агресивно понашање и насиље,
  • бављење екстремним спортовима и активностима
  • покушаји самоубиства,
  • немарно или намерно загађење животне средине (неразврставање и неадекватно одлагање отпада, нерециклирање, неодржавање септичких јама...) и радне околине (најчешће пушење у радном и јавном простору) итд.
• Ризично сексуално и репродуктивно понашање:
  • рано ступање у сексуалне односе (са 15 година или раније, као и пре психо-физичке зрелости),
  • пристајање на нежељени секс,
  • пристајање на секс под дејством алкохола и ПАС,
  • честа промена сексуалних партнера/-ки,
  • истовремено постојање више сексуалних партнера/-ки,
  • некоришћење кондома при сваком сексуалном односу до одлуке о потомству,
  • некоришћење контрацептивних средстава као метода планирања породице са сталним сексуалним партнером/-ком,
  • претежно коришћење тзв. „ургентне контрацепције“ (пилуле за „дан после“) као метода планирања породице,
  • претежно коришћење неефикасних метода контрацепције (метода плодних и неплодних дана, прекинути сношај и др),
  • учестали намерни прекиди трудноће,
  • неодлажење код гинеколога 1 пут годишње а у трудноћи 1 пут месечно (за жене),
  • некоришћење услуга уролога (за мушкарце),
  • размаци између порођаја краћи од 2 године и рађање више од 4 детета,
  • рађање детета пре 18 године и после 35 године,
  • искључиво дојење краће од 6 месеци и дојење краће од 12 месеци;
  • неаутономност у доношењу одлука у вези са сексуалношћу (непознавање начина: тражења или одбијања сексуалног односа, тражења да се сексуални партнер/-ка прегледа на сексуално-преносиве болести или користи контрацепцију итд),
  • неодазивање на скрининг за карцином грлића материце и на мамографију,
  • неадекватна хигијена спољних полних органа код оба пола (а код жена и за време менструације) – код оба пола најмање једанпут дневно туширање топлом водом уз употребу неутралних сапуна и лични пешкир, а за време месечних циклуса 2-3 пута дневно, са чешћим мењањем хигијенских уложака од природних влакана (најмање на 3 часа) итд.
• Неправилно коришћење здравствене службе:
  • непостојање уговора са „изабраним лекаром“ (опште медицине/медицине рада, гинекологом, педијатром или стоматологом);
  • искључиво самолечење и/или обраћање за помоћ нестручним лицима и лаицима („надрилекарима“ – „лицем у лице“ или “on-line”, насумично претраживање интернета);
  • претерана контрола здравља;
  • недовољно коришћење превентивних прегледа:
    • неодазивање на вакцинације, превентивне и контролне прегледе и скрининге;
    • неконтролисање индекса телесне масе, крвног притиска, масноћа и шећера у крви (самостално или у здравственој установи),
    • неконтролисање бриса грлића материце код жена 20-65 година,
    • неконтролисање Папа-бриса грлића материце код жена доби 20-65 година 1 пут годишње (први преглед у 20. години или најкасније 3 године после првог сексуалног односа),
    • избегавање мамографских прегледа дојке од 50 до 69 године (1 пут у 2 године) или по препоруци,
    • избегавање контроле столице на скривено крварење након 50 године или по савету,
    • избегавање контроле простате код мушкарца након 50 године или по савету,
    • избегавање тестирања на ХИВ, сексуално и крвно-преносиве инфекције када постоји ризик или по савету лекара у ДПСТ саветовалиштима итд.
• Фактори ризика повезани са социјалним функционисањем:
  • пролонгирани стрес и непознавање вештина његовог превладавања,
  • самоизолација: изостанак когнитивних напора (читање, енигматика, учење језика и вештина...), социјалних контаката са блиским људима и на јавно-културним догађајима,
  • проблеми прилагођавања у вези са измењеним социјалним нормама,
  • ограничење степена самореализације (одлагање или одустајање од постигнућа реалистично постављених циљева у вези са образовањем, запошљавањем, партнерством, родитељством итд),
  • пролонгирана егзистенцијална несигурност итд;
• Недовољна орална хигијена:
  • прање зуба ређе од двапут дневно (ујутро пре доручка а увече после вечере),
  • прање зуба у трајању краћем од три минута,
  • некоришћење пасти за зубе на бази флуора,
  • неадекватна техника прања зуба (препорука: прати спољне, унутрашње и гризне површине зуба и језик; горње зубе прати „одозго на доле-како киша пада“ а доње зубе - „одоздо на горе-како трава расте“),
  • некоришћење других средстава за одржавање оралне хигијене по препоруци стоматолога (интерденталног конца и четкица, препарата за дезинфекцију уста...)
  • посећивање стоматолога ређе од 2 пута годишње или још горе – само када постоји проблем.
• Недовољна лична телесна хигијена
  • нередовно прање руку; препорука: сваки пут пре и после јела и после употребе тоалета, по уласку у кућу, пре и после припреме намирница, пре помоћи другим особама у хигијени и нези, после обављања прљавих послова (у башти, са прљавим вешом, са кућним љубимцима, после неге болесника...);
  • неправилно прање руку; препорука: прање трљањем шака тако да се обухвате дланови, надланице, појединачни прсти, између прстију, врхови прстију и корени шака, помоћу топле воде и течног сапуна (или личног тврдог сапуна), уз коришћење личног памучног пешкира или једнократног убруса;
  • нередовно купање и мењање веша (једанпут дневно),
  • претежно ношење гардеробе и обуће од вештачких влакана, тесне гардеробе итд.

Б. Биолошки фактори ризика за здравље се деле на непроменљиве и променљиве:

Б.1 Непроменљиви биолошки фактори ризика за здравље:

• пол,
• старост,
• наслеђе и
• стечени трајни инвалидитет.

Б.2 Променљиви биолошки фактори ризика за здравље могу бити лични, у животној средини или радној околини:

• Б.2.1 Најчешћи лични променљиви биолошки фактори ризика за здравље:

  • прекомерна телесна маса (Индекс телесне масе/Body Mass Index – BMI 25-30; BMI=телесна маса у kg / телесна висина у метрима²)и гојазност (BMI 30 и више),
  • хипертензија (артеријски крвни притисак већи од 140/90mmHg),
  • хипергликемија (шећерна болест/diabetes mellitus): 1) гликолизирани хемоглобин (HbA1C) ≥6.5% или, 2) Гликемија (глукоза у крви, „ШУК“) наште (ујутру пре јела, 15h од последњег оброка) ≥7,0mmoll/l (126 mg/dl) или, 3) Гликемија у току OGTT–а са 75g глукозе у 120. минуту ≥11,1mmoll/l или, 4) Гликемија у било ком случајном узорку крви (без обзира на оброк) ≥11,1mmoll/l уз присуство типичних дијабетесних симптома (полиурија-чешће и обимније мокрење, полидипсија-повећана глад, губитак у телесној тежини). У саветовалиштима и при прегледима обраћа се пажња и на пацијенте са следећим резултатима: гликемија наште већа од 5,8mmol/l, или 1h после јела већа од 11,1mmol/l, или 2h после јела већа од 7,8mmol/l, или мокраћа (урин) 2h после јела садржи шећер и/или ацетон.
  • хиперхолестеролемија: нарочито LDL (тзв. „лош“ холестерол) већи од 3mmol/l, укупни холестерол већи од 5mmol/l; ризик су и повишени триглицериди (>1,7 mmol/l).
  • метаболички синдром „X”: присутна 3 од 4 знака - 1) мушки, „јабуколики“ тип гојазности (више масног ткива у трбуху), 2) смањено искоришћавање глукозе у ткивима (инсулинска резистенција), 3) хипертензија и 4) повишени триглицериди а низак HDL холестерол и др.

• Б.2.2 Најчешћи променљиви биолошки фактори ризика за здравље у животној средини и радној околини:

  • Ризици повезани са местом становања и радним местом:
    • неадекватно водоснабдевање,
    • аерозагађење,
    • неадекватна диспозиција чврстог и течног отпада,
    • нехигијенски услови становања и рада,
    • бука,
    • зрачења – јонизујућа и нејонизујућа (препорука за коришћење „hands-free” технологије),
    • специфични ризици радног места (сменски рад, ноћни рад, ергономска оптерећења, аерозагађење, јонизујућа/нејонизујућа зрачења, бука, вибрације, изложеност биолошким узрочницима обољења...) итд.
  • Социо-економски фактори:
    • неписменост (функционална, здравствена, медијска, компјутерска, финансијска...),
    • нижа стручна спрема,
    • незапосленост,
    • просечно ниски приходи по члану домаћинства,
    • нерасполагање личном имовином,
    • оптерећеност кућним, неплаћеним, радом,
    • самохрано родитељство,
    • сиромашно рурално и периурбано становништво,
    • бескућништво,
    • припадност посебно осетљивим или тешко доступним друштвеним групама (особе са инвалидитетом, LGBT популација, сексуалне раднице, интравенски зависници од дрога, особе које живе са HIV-ом, затвореници итд),
    • мигранти, азиланти и избегло становништво,
    • вишеструка оптерећеност социо-економским факторима итд.