Кликните на питање да бисте видели одговор.

0 – 3 – 5 – 140 – 5 – 3 – 0

Значај најважнијих фактора за очување општег здравља истакнут је у својеврсном „Кôду здравља“ Европске повеље о здрављу срца, означеног једноставним редоследом цифара 0-3-5-140-5-3-0, при чему бројеви симболизују:

0 - потпуно одсуство пушења и излагања дуванском диму, одсуство гојазности и шећерне болести;

3 - редовну физичку активност: 30 минута дневно или 3km шетње дневно или 30km шетње недељно) и ниво LDL холестерола испод 3 mmol/l);

5 - довољан унос воћа и поврћа (5 порција дневно) и ниво укупног холестерола у крви испод 5 mmol/l;

140 - значај контроле артеријског крвног притиска тако да вредност систолног крвног притиска („горњег“) буде испод 140 mmHg.

  • Болести срца и крвних судова - кардиоваскуларне болести/КВБ (исхемијска болест срца /И20-И25/, цереброваскуларне болести /И60-И69/)
  • Малигне болести (рак плућа и бронха, дојке, дебелог црева, грлића материце, простате, желуца...)
  • Хроничне болести респираторног тракта (хр. бронхитис и емфизем -ХОБП, бронхијална астма)
  • Хроничне болести дигестивног тракта (пептички улкус, кронова болест, улцерозни колитис)
  • Diabetes mellitus (тип 1 и тип 2)
  • Мускулоскелетне болести (реуматоидни артритис, гихт, лумбоишијалгија...)
  • Повреде и тровања (у саобраћају, на раду и у кући)
  • Менталне болести (униполарна депресија, болести зависности...)
  • Зубни каријес и пародонтопатије итд.
  • СПОР, АСИМПТОМАТСКИ ПОЧЕТАК И ДУГ (ХРОНИЧНИ), ПРОГРЕДИЈЕНТАН (напредујућ) ТОК
  • ВИСОКЕ СТОПЕ ПРЕВАЛЕНЦИЈЕ (раширеност у становништву) И ИНЦИДЕНЦИЈЕ (учесталост појаве нових случајева), НАРОЧИТО У СТАРИЈОЈ ЖИВОТНОЈ ДОБИ ПОМЕРАЊЕ ПОЈАВЕ ХНБ КА МЛАЂИМ СТАРОСНИМ КАТЕГОРИЈАМА (30-69 г) – у земљама у којима нису добро примењене мере превенције;
  • ВИСОКЕ СПЕЦИФИЧНЕ СТОПЕ МОРТАЛИТЕТА
  • ЗАЈЕДНИЧКИ ФАКТОРИ РИЗИКА
  • ДОПРИНОС ФАКТОРА РИЗИКА НИЈЕ ПО ПРИНЦИПУ ПРОСТОГ САБИРАЊА, ВЕЋ АДИЦИЈЕ (1+1 ≠ 2= 3 или више пута већи ризик него прост збир фактора ризика)
  • НАЈВИШЕ ДОПРИНОСЕ СТОПИ АПСЕНТИЗМА (стопи одсуствовања са посла)
  • НАЈВИШЕ ДОПРИНОСЕ СТОПИ ИНВАЛИДИТЕТА (прерано пензионисање)
  • НАЈВИШЕ ДОПРИНОСЕ ЕКОНОМСКИМ ТРОШКОВИМА ЗБОГ ЛЕЧЕЊА (ПЗЗ, хоспитализација, лекови, рехабилитација...)

ЗАЈЕДНИЧКИ ФАКТОРИ РИЗИКА:

  • I променљиви (сви бихејвиорални и неки биолошки) и непроменљиви (биолошки фактори попут пола, старости и наследних фактора)
  • II биолошки и бихејвиорални
  • А. Најчешћи бихевиорални фактори ризика за здравље (чиниоци ризика повезани са понашањем) су:

    • Пушење и излагање дуванском диму:
      • нема безбедне дозе изложености дуванском диму, ни активно ни пасивно;
      • сви дувански производи су штетни: цигарете, е-цигарете, IQOS, GLO, Logic, наргиле, цигаре, цигарилоси, дуван за жвакање (снус) итд.
      • одвикавање у било којој доби доводи до продужења живота, а у младости и до заштите репродуктивног здравља.
    • Неправилна исхрана:
      • небезбедна храна и поступци у исхрани: неодржавање чистоће намирница, руку, радних површина, посуђа и кухиње; нераздвајање чистих намирница од прљавих и свежих од куваних; недовољно загревање намирница (треба изнад 70℃); чување намирница на небезбедним температурама (треба испод 5℃ или изнад 60℃); третирање намирница небезбедном водом за пиће; необраћање пажње на декларације о року трајања, саставу и другим карактеристикама намирница...);
      • недовољан или претеран енергетски унос у односу на енергетски расход;
      • једноличан избор намирница у погледу састава хранљивих материја;
      • недовољан унос влакана биљног порекла (мање од 400g или 5 порција свежег воћа и поврћа дневно; неконзумирање производа од целог зрна житарица);
      • недовољан унос полинезасићених масти (хладно цеђена уља – сунцокрета, маслине, уљане репице и сл, коштуњаво воће, „плаве“ рибе...);
      • прекомеран унос засићених масти (животињска маст, масна меса, сухомеснати производи, необрано млеко и млечни производи - путер, павлака, кајмак, тврди сиреви итд.);
      • прекомеран унос транс-масти (маргарин, масна пецива, кондиторски производи, месо и масна храна обрађена на високим температурама >180℃.)
      • прекомеран унос соли (досољавањем „за столом“ или уносом намирница које фабрички имају повишен садржај соли - „грицкалице“, хлеб и пецива, сухомеснати производи, сиреви, готова јела, сосеви...)
      • прекомеран унос простих шећера (слаткиши, пецива од белог брашна итд); неравномеран распоред и број дневних оброка (неконзумирање доручка, више или мање од 3 главна оброка и две воћне ужине, преобимна вечера итд);
      • неправилан начин обраде намирница (пржење, печење, поховање, роштиљ на отвореном пламену и диму, предуго кување, обрада на температурама изнад 180℃, претерано хладна и топла јела, претерано зачињена храна, димљено месо итд);
      • претерана употреба конзервисане хране, готових јела, хране са адитивима и доминантно храњење ван куће;
      • неокупљање чланова домаћинства на заједнички обед (доручак, ручак или вечера);
      • обедовање пред телевизором и „грицкање“ између оброка;
      • некритично узимање суплемената (витамина, минерала, биљних препарата...), без консултација са лекаром и на дуже време;
      • недовољан унос воде (1,5-2l дневно, или 8 чаша) и др;
    • Недовољна физичка активност:
      • за одрасле мање од 30 минута дневно (или 150 минута недељно) која ће довести до задиханости и знојења (или 3km шетње дневно, или 30km шетње недељно);
      • за децу мање од 60 минута дневно физичке активности која ће довести до задиханости и знојења;
      • недовољан боравак у природи;
      • o физичка активност одраслих људи недељно краћа од 150 минута је ризик, а доказано је да се све рачуна: пешачење (сићи раније 1 аутобуску станицу, шетње уз избегавање екстремних временских услова...), активно чување деце, пењање степеницама уместо лифтом, рад у кући и башти, спремање стана, вожња бицикла итд.
    • Неправилан ритам рада и одмора:
      • мање од 6 часова ноћног сна;
      • предуго ноћно бдење и
      • неравномеран ритам сна (нпр. заспивање и буђење у различито време) и дубина сна (хркање, изложеност буци, анксиозност...);
    • Прекомерна конзумација алкохола:
      • свакодневна конзумација 1 јединице* алкохола за жене одн. 2 јединице алкохола за мушкарце;
      • повремена конзмација више од 1 јединице алкохола за жене одн. више од 2 јединице алкохола за мушкарце;
      • повремено опијање;
      • Препорука: најбоље је не конзумирати алкохол а свакако не више од 2 пута недељно 1 јединицу алкохола за жене одн. 2 јединице алкохола за мушкарце (за вино се свакодневно узимање 1,2dl толерише у склопу потпуне медитеранске дијете, a бенефити су описани код старијих од 50 година).
    • Злоупотреба психоактивних супстанци (ПАС):
      • самоиницијативно узимање лекова (најчешће за спавање, умирење и болове);
      • злоупотреба марихуане, екстазија, амфетамина, „нових дрога“, кокаина, хероина и др. ПАС;
      • злоупотреба кортикостероида за повећање мишићне масе;
      • политоксикоманија (истовремена злоупотреба више ПАС; нпр. дуван/марихуана + алкохол + друге ПАС);
    • Друге болести зависности :
      • зависност од клађења (off-line и on-line; у објектима и на интернету);
      • зависност од играња игара (off-line и on-line; у објектима и на интернету);
      • зависност од других облика понашања (куповина, секс, пластичне операције...).
    • Ризично понашање у саобраћају:
      • некоришћење сигурносних појасева,
      • прелазак ван обележеног пешачког прелаза, на црвено светло и претрчавање,
      • коришћење мобилних телефона током учествовања у саобраћају
      • некоришћење кациге при вожњи мотоцикла
      • некоришћење сигурносних седишта за децу,
      • вожња под утицајем алкохола и ПАС,
      • вожња без одмора (дуже од 3h) и без рехидрације,
      • превоз деце млађе од 12 година на предњем седишту,
      • непридржавање ограничења брзине,
      • пролазак нa жуто/црвено светло,
      • непоштовање других саобраћајних прописа;
    • Друге врсте деструктивног понашања према себи и другима:
      • претерано излагање сунцу и вештачким УВ зрацима,
      • неношење заштитне опреме (током рада, физичке активности, саобраћаја...)
      • необезбеђеност животног простора од случајних повреда и тровања,
      • тетоважа и присинг у неадекватним условима (ризик за алергије, хепатитисе па и ХИВ),
      • самоиницијативно узимање антибиотика,
      • неизбегавање доказаних алергена,
      • самоповређивање,
      • агресивно понашање и насиље,
      • бављење екстремним спортовима и активностима
      • покушаји самоубиства,
      • немарно или намерно загађење животне средине (неразврставање и неадекватно одлагање отпада, нерециклирање, неодржавање септичких јама...) и радне околине (најчешће пушење у радном и јавном простору) итд.
    • Ризично сексуално и репродуктивно понашање:
      • рано ступање у сексуалне односе (са 15 година или раније, као и пре психо-физичке зрелости),
      • пристајање на нежељени секс,
      • пристајање на секс под дејством алкохола и ПАС,
      • честа промена сексуалних партнера/-ки,
      • истовремено постојање више сексуалних партнера/-ки,
      • некоришћење кондома при сваком сексуалном односу до одлуке о потомству,
      • некоришћење контрацептивних средстава као метода планирања породице са сталним сексуалним партнером/-ком,
      • претежно коришћење тзв. „ургентне контрацепције“ (пилуле за „дан после“) као метода планирања породице,
      • претежно коришћење неефикасних метода контрацепције (метода плодних и неплодних дана, прекинути сношај и др),
      • учестали намерни прекиди трудноће,
      • неодлажење код гинеколога 1 пут годишње а у трудноћи 1 пут месечно (за жене),
      • некоришћење услуга уролога (за мушкарце),
      • размаци између порођаја краћи од 2 године и рађање више од 4 детета,
      • рађање детета пре 18 године и после 35 године,
      • искључиво дојење краће од 6 месеци и дојење краће од 12 месеци;
      • неаутономност у доношењу одлука у вези са сексуалношћу (непознавање начина: тражења или одбијања сексуалног односа, тражења да се сексуални партнер/-ка прегледа на сексуално-преносиве болести или користи контрацепцију итд),
      • неодазивање на скрининг за карцином грлића материце и на мамографију,
      • неадекватна хигијена спољних полних органа код оба пола (а код жена и за време менструације) – код оба пола најмање једанпут дневно туширање топлом водом уз употребу неутралних сапуна и лични пешкир, а за време месечних циклуса 2-3 пута дневно, са чешћим мењањем хигијенских уложака од природних влакана (најмање на 3 часа) итд.
    • Неправилно коришћење здравствене службе:
      • непостојање уговора са „изабраним лекаром“ (опште медицине/медицине рада, гинекологом, педијатром или стоматологом);
      • искључиво самолечење и/или обраћање за помоћ нестручним лицима и лаицима („надрилекарима“ – „лицем у лице“ или “on-line”, насумично претраживање интернета);
      • претерана контрола здравља;
      • недовољно коришћење превентивних прегледа:
        • неодазивање на вакцинације, превентивне и контролне прегледе и скрининге;
        • неконтролисање индекса телесне масе, крвног притиска, масноћа и шећера у крви (самостално или у здравственој установи),
        • неконтролисање бриса грлића материце код жена 20-65 година,
        • неконтролисање Папа-бриса грлића материце код жена доби 20-65 година 1 пут годишње (први преглед у 20. години или најкасније 3 године после првог сексуалног односа),
        • избегавање мамографских прегледа дојке од 50 до 69 године (1 пут у 2 године) или по препоруци,
        • избегавање контроле столице на скривено крварење након 50 године или по савету,
        • избегавање контроле простате код мушкарца након 50 године или по савету,
        • избегавање тестирања на ХИВ, сексуално и крвно-преносиве инфекције када постоји ризик или по савету лекара у ДПСТ саветовалиштима итд.
    • Фактори ризика повезани са социјалним функционисањем:
      • пролонгирани стрес и непознавање вештина његовог превладавања,
      • самоизолација: изостанак когнитивних напора (читање, енигматика, учење језика и вештина...), социјалних контаката са блиским људима и на јавно-културним догађајима,
      • проблеми прилагођавања у вези са измењеним социјалним нормама,
      • ограничење степена самореализације (одлагање или одустајање од постигнућа реалистично постављених циљева у вези са образовањем, запошљавањем, партнерством, родитељством итд),
      • пролонгирана егзистенцијална несигурност итд;
    • Недовољна орална хигијена:
      • прање зуба ређе од двапут дневно (ујутро пре доручка а увече после вечере),
      • прање зуба у трајању краћем од три минута,
      • некоришћење пасти за зубе на бази флуора,
      • неадекватна техника прања зуба (препорука: прати спољне, унутрашње и гризне површине зуба и језик; горње зубе прати „одозго на доле-како киша пада“ а доње зубе - „одоздо на горе-како трава расте“),
      • некоришћење других средстава за одржавање оралне хигијене по препоруци стоматолога (интерденталног конца и четкица, препарата за дезинфекцију уста...)
      • посећивање стоматолога ређе од 2 пута годишње или још горе – само када постоји проблем.
    • Недовољна лична телесна хигијена
      • нередовно прање руку; препорука: сваки пут пре и после јела и после употребе тоалета, по уласку у кућу, пре и после припреме намирница, пре помоћи другим особама у хигијени и нези, после обављања прљавих послова (у башти, са прљавим вешом, са кућним љубимцима, после неге болесника...);
      • неправилно прање руку; препорука: прање трљањем шака тако да се обухвате дланови, надланице, појединачни прсти, између прстију, врхови прстију и корени шака, помоћу топле воде и течног сапуна (или личног тврдог сапуна), уз коришћење личног памучног пешкира или једнократног убруса;
      • нередовно купање и мењање веша (једанпут дневно),
      • претежно ношење гардеробе и обуће од вештачких влакана, тесне гардеробе итд.

    Б. Биолошки фактори ризика за здравље се деле на непроменљиве и променљиве:

      Б.1 Непроменљиви биолошки фактори ризика за здравље:

      • пол,
      • старост,
      • наслеђе и
      • стечени трајни инвалидитет.

      Б.2 Променљиви биолошки фактори ризика за здравље могу бити лични, у животној средини или радној околини:

        • Б.2.1 Најчешћи лични променљиви биолошки фактори ризика за здравље:

        • прекомерна телесна маса (Индекс телесне масе/Body Mass Index – BMI 25-30; BMI=телесна маса у kg / телесна висина у метрима²)и гојазност (BMI 30 и више),
        • хипертензија (артеријски крвни притисак већи од 140/90mmHg),
        • хипергликемија (шећерна болест/diabetes mellitus): 1) гликолизирани хемоглобин (HbA1C) ≥6.5% или, 2) Гликемија (глукоза у крви, „ШУК“) наште (ујутру пре јела, 15h од последњег оброка) ≥7,0mmoll/l (126 mg/dl) или, 3) Гликемија у току OGTT–а са 75g глукозе у 120. минуту ≥11,1mmoll/l или, 4) Гликемија у било ком случајном узорку крви (без обзира на оброк) ≥11,1mmoll/l уз присуство типичних дијабетесних симптома (полиурија-чешће и обимније мокрење, полидипсија-повећана глад, губитак у телесној тежини). У саветовалиштима и при прегледима обраћа се пажња и на пацијенте са следећим резултатима: гликемија наште већа од 5,8mmol/l, или 1h после јела већа од 11,1mmol/l, или 2h после јела већа од 7,8mmol/l, или мокраћа (урин) 2h после јела садржи шећер и/или ацетон.
        • хиперхолестеролемија: нарочито LDL (тзв. „лош“ холестерол) већи од 3mmol/l, укупни холестерол већи од 5mmol/l; ризик су и повишени триглицериди (>1,7 mmol/l).
        • метаболички синдром „X”: присутна 3 од 4 знака - 1) мушки, „јабуколики“ тип гојазности (више масног ткива у трбуху), 2) смањено искоришћавање глукозе у ткивима (инсулинска резистенција), 3) хипертензија и 4) повишени триглицериди а низак HDL холестерол и др.
        • Б.2.2 Најчешћи променљиви биолошки фактори ризика за здравље у животној средини и радној околини:

        • Ризици повезани са местом становања и радним местом:
          • неадекватно водоснабдевање,
          • аерозагађење,
          • неадекватна диспозиција чврстог и течног отпада,
          • нехигијенски услови становања и рада,
          • бука,
          • зрачења – јонизујућа и нејонизујућа (препорука за коришћење „hands-free” технологије),
          • специфични ризици радног места (сменски рад, ноћни рад, ергономска оптерећења, аерозагађење, јонизујућа/нејонизујућа зрачења, бука, вибрације, изложеност биолошким узрочницима обољења...) итд.
        • Социо-економски фактори:
          • неписменост (функционална, здравствена, медијска, компјутерска, финансијска...),
          • нижа стручна спрема,
          • незапосленост,
          • просечно ниски приходи по члану домаћинства,
          • нерасполагање личном имовином,
          • оптерећеност кућним, неплаћеним, радом,
          • самохрано родитељство,
          • сиромашно рурално и периурбано становништво,
          • бескућништво,
          • припадност посебно осетљивим или тешко доступним друштвеним групама (особе са инвалидитетом, LGBT популација, сексуалне раднице, интравенски зависници од дрога, особе које живе са HIV-ом, затвореници итд),
          • мигранти, азиланти и избегло становништво,
          • вишеструка оптерећеност социо-економским факторима итд.

Инфаркт срца (инфаркт миокарда) настаје због наглог прекида протока крви кроз крвне судове срца, управо оне који снабдевају срчани мишић неопходним кисеоником и хранљивим материјама. Разлог прекида циркулације је зачепљење крвних судова масним наслагама и ситним крвним угрушцима, тромбима, који настају на њима.

Постоји читав низ симптома који указују на инфаркт и неопходно је обратити пажњу на њих.

  • осећај тескобе и страх од смрти
  • бол и осећај притиска у грудном кошу
  • ширење бола у врат и вилицу, ка левом рамену или левој руци
  • осећај умора
  • мучнина, повраћање, презнојавање (хладан зној)
  • бол у другим деловима тела
  • брз и неправилан пулс
  • вртоглавица, губитак даха
  • знаци шока
  • отицање стопала, скочних зглобова, ногу и трбуха
  • слабост и бледило

При појави симптома срчаног удара најважније је остати присебан и на време предузети одређене радње:

  • Ако је особа са болом у грудима изгубила свест утврдите да ли дише и да ли јој ради срце.
  • Осигурајте проходност дисајних путева постављањем у стабилан бочни положај
  • Позовите хитну медицинску помоћ.
  • Ако болесник не дише и не ради му срце, одмах почните поступак оживљавања (два удаха: 30 притисака на доњу трећину грудне кости).
  • Ако је болесник при свести, треба га умирити
  • Добро је оболелом дати Аспирин који спречава згрушавање крви и тако поспешује проток кроз сужену коронарну артерију, (боље га је сажвакати јер брже делује).
  • Оболелог што пре превезите до најближе болнице.

До можданог удара долази када је доток крви у мозак ослабљен или прекинут. Без кисеоника и храњивих материја, ћелије у мозгу почињу да одумиру. Симптоми који указују да је дошло до зачепљења крвног суда у мозгу (шлога) су:

  • конфузност или нагло настала промена стања свести,
  • одузетост (парализа) једне стране тела,
  • слабост једне стране тела,
  • утрнулост једне стране тела,
  • мучнина
  • одузетост/слабост руке и ноге,
  • отежан/онемогућен говор,
  • нагло настала јака главобоља,
  • губитак вида, дупле слике,
  • губитак равнотеже
  • вртоглавица

Ако мислите или сумњате да неко из Ваше близине има мождани удар, реагујте брзо, и проверите сумњу простим тестом (ФАСТ – Брзо!):

  • Ф – Face - Лице:Замолите особу да Вам се насмеје. Да ли примећујете да једна страна лица пада?
  • А – Arm - Рука:Замолите је да подигне обе руке испред себе. Да ли може обе да држи подигнуте, или једна пада?
  • С –Speech - Говор:Замолите особу да понови једноставне фразе. Да ли им се говор отеже или звучи чудно?
  • Т – Time - Време: Ако приметите било који од ових симптома, одмах позовите 194!
  • Ако је особа која је доживела мождани удар без свести, осигурајте проходност дисајних путева постављањем у стабилан бочни положај
  • Мождани удар тражи брзу реакцију и позив хитне помоћи.
  • Уколико изостају основне виталне функције, откуцај срца и дисање, погођеног је потребно одмах реанимирати масажом срца и вештачким дисањем (уста на уста).
  • Циљ је да пацијент буде збринут у спацијализованој здравственој установи унутар сат до сат и по од почетка симптома.
  • Терапија у оквиру 3 сата од првих симптома умањује ризик од смрти и трајне инвалидности.

Митови и истине о можданом удару

МИТ мождани удар не може да се спречи ИСТИНА мождани удар може да се спречи у 50 до 80 одсто случајева
МИТ то се дешава само старим особама ИСТИНА чак 46 одсто можданих удара настаје код особа у најпродуктивнијем добу, између 45. и 59. године
МИТ мождани удар није честа болест ИСТИНА 1 од 6 особа током живота ће доживети мождани удар
МИТ мождани удар не може да се лечи ИСТИНА постоји ефикасна терапија за мождани удар, ако се што пре дође до лекара

Дијабетес (шећерна болест) је хронична болест код које организам или не производи или неадекватно користи хормон панкреаса инсулин. Дијабетес оштећује мале крвне судове бубрега, срца, очију, нервног система и капиларне мреже на периферији. Обратите пажњу на следеће симптоме и ако их имате посаветујте се са својим доктором:

  • жеђ и сува уста без битног разлога (врућина, стрес)
  • чешће мокрење без већег уноса течности
  • губитак телесне тежине без значајније промене у исхрани и физичким активностима
  • велика глад и недостатак осећаја ситости чак и после обимног оброка
  • чест осећај слабости и умора
  • задах из уста који се осећа на воће и шећер
  • трњење стопала и дланова
  • спорије зарастање посекотина и рана
  • честе мокраћне инфекције
  • замућен вид

Прва помоћ код пада нивоа шећера у крви

  • Морате позвати хитну помоћ чак и ако се симптоми не чине критичним јер одлагање пружања помоћи може довести до хипогликемијске коме,
  • Док је хитна помоћ у току, важно је брзо повећати ниво глукозе у крви (узимањем чистог шећера или сока са високим процентом његовог садржаја - нема смисла давати храну - понекад је није могуће жвакати током напада)
  • Морате помоћи пацијенту да заузме лежећи положај на боку у случају да повраћа (потребно је помоћи особи да очисти уста од повраћених маса).
  • Напад дијабетеса се понекад манифестује у облику јаких грчева и важно је осигурати да особа не уједа језик.

Прва помоћ код високог нивоа шећера у крви

  • Позвати хитну помоћ.
  • Положити особу у лежећи положај и обезбедити јој приступ ваздуху.
  • Ако знате да дате инсулин и упознати сте са вредностима шећера у крви неопходно је дати потребну дозу инсулина. Ако не знате да дате инсулин сачекајте хитну помоћ.
  • Обнављање недостатка течности и минерала (алкална минерална вода или посебни раствори у праху који садрже потребне електролите - могу се купити у апотеци, растворити у води према упутствима и дати особи).
  • Елиминисати унос хране и шећера.
  • Транспорт у болницу јер је за лечење овог стања неопходна хоспитализација.

Митови и истине о дијабетесу

МИТ од дијабетеса обољевају само особе са прекомерном тежином ИСТИНА Тачно је да је ризик од обољевања, када говоримо о дијабетесу типа 2, дупло већи код особа са прекомерном тежином. Код изразито гојазних особа је тај ризик и три пута већи. Ипак, метаболизам више од једне четвртине гојазних особа остаје здрав.
МИТ дијабетес је болест благостања и високо развијеног друштва ИСТИНА Потпуно нетачно. Дијабетес и обољења повезана са њим су светски проблем и у константном су порасту. Према проценама удружења, у наредних 20 година ће око 24 милиона Африканаца оболети од дијабетеса. Остали параметри такође нису позитивнији – у југоисточној Азији скоро половина дијабетичара уопште није ни свесна да има болест.
МИТ од дијабетеса обољевају само стари људи ИСТИНА Нетачно. Истина је да дијабетес мелитус чешће погађа старије особе, али дијабетеси типа 1 и типа 2 погађају све старосне групе. И у случају дијабетеса типа 2, старосна граница све више опада.
МИТ све особе са дијабетесом морају свакодневно убризгавати инсулин ИСТИНА Тачно и нетачно. Особе са дијабетесом типа 1 морају свакодневно уносити инсулин јер њихово тело више није у стању да произведе овај хормон. Код особа са дијабетесом типа 2 ово није неопходно тј. није неопходно у моменту дијагнозе. Неко време тело успева да компензује инсулинску резистенцију, тако што производи веће количине хормона.
Институт за јавно здравље Војводине. 2018.