Kampanje



31. januar, Nacionalni dan bez duvana 2023. godine

31.01.2023

I ove godine u Srbiji se pod sloganom: „SVAKA CIGARETA SMETA” obeležava 31. januar, Nacionalni dan bez duvana. Pored ukazivanja na štetne efekte upotrebe duvana i duvanskih proizvoda i izloženosti duvanskom dimu, posebno se naglašava značaj prestanka pušenja što je i tema ovogodišnje kampanje.  

Posledice upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu

Upotreba duvana i duvanskih proizvoda je drugi vodeći faktor obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska, a povećava rizik obolevanja i od bolesti disajnih puteva i od malignih oboljenja. 

Duvanski dim sadrži više od 7000 različitih supstanci, među kojima je preko 250 jedinjenja opasnih po zdravlje i oko 70 materija za koje je utvrđeno da izazivaju maligna oboljenja.

Primena mera kontrole duvana zasnovanih na dokazima, dovela je do smanjenja učestalosti pušenja u mnogim zemljama. Ipak još uvek više od jedne milijarde ljudi u svetu puši, od toga skoro 80% njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Izloženost duvanskom dimu povezana je sa osam miliona prevremenih smrtnih slučajeva u svetu godišnje. U Srbiji, zbog korišćenja duvana godišnje preveremeno umre 15.000 ljudi. Upotreba duvana povezana je sa povećanim rizikom obolevanja i umiranja od bolesti organa za disanje, bolesti srca i krvnih sudova, brojnih malignih i drugih oboljenja. Zavisnost od duvana je priznata kao bolest u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO (MKB 10). Kontrola duvana dovela je do smanjenja učestalosti pušenja u mnogim zemljama, ali uprkos tome u svetu i dalje puši svaki peti(21%) odrasli stanovnik. U prethodnim godinama, na tržištu su se pojavilii novi duvanski i nikotinski proizvodi čija popularnost raste. Zagrevani duvanski proizvodi i elektronske cigarete, predstavljaju novi izazov u globalnim naporima za zaštitu stanovništva od posledica upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu.  Najnoviji rezultati istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije, pokazuju da je 2020. godine pušilo 36% punoletnih stanovnika Srbije.

U Srbiji je upotreba duvana već dugi niz godina jedan od najzastupljenijih faktora rizika po zdravlje, što potvrđuju i rezultati Istraživanja iz 2019. godine.

Najčešće korišćeni duvanski proizvodi u Srbiji su cigarete koje svakodnevno puši 27,1% stanovništva starosti 15 godina i više, dok 15,8% svakodnevno puši 20 i više cigareta na dan.

Mere kontrole duvana koje su implementirane u svetu u različitom obimu dovele su do smanjenja učestalosti korišćenja cigareta među odraslima i adolescentima. Međutim, u prethodnoj deceniji, u svetu i u Srbiji je u porastu upotreba duvanskih i nikotinskih proizvoda koji ranije nisu bili na tržištu ili je njihovo korišćenje bilo ograničeno na neke zemlje ili pojedine ciljne grupe kao što je to u slučaju nargila.
Istraživanja sprovedena u Srbiji pokazuju porast popularnosti drugih duvanskih i nikotinskih proizvoda.

Prema podacima Evropskog školskog istraživanja o upotrebi psihoaktivnih supstanci među učenicima u Srbiji 2019. skoro svaki peti (17,7%) učenik prvih razreda srednjih škola je bar jednom tokom života probao elektronske cigarete. Učenici navode različite motive za probanje elektronskih cigareta. Najveći procenat (72,3%) učenika prvih razreda srednjih škola koji su probali elektronsku cigaretu su to uradili iz radoznalosti (72,0 % dečaci i 72,6% devojčice). Pored toga, podaci pokazuju da među učenicima koji su probali elektronsku cigaretu samo 18,2% učenika misli da je tečnost za elektronsku cigaretu koju su prvi put koristili sadržala nikotin.

Kao i u mnogim drugim zemljama, u Srbiji su se prethodnih godina na tržištu pojavili zagrevani duvanski proizvodi (HTPs – Heated Tobacco Products). Kod ovih proizvoda duvan se zagreva na nižoj temperaturi u poređenju sa pušenjem cigareta, čime se stvara aerosol koji sadrži različite supstance. Radi se o proizvodima koji sadrže nikotin i koji kod mladih koji nikada nisu koristili druge duvanske proizvode može dovesti do stvaranja zavisnosti i prelaska na druge duvanske proizvode. Zbog činjenice da su ovi proizvodi novi na tržištu, nema dovoljno podataka o dugoročnim efektima njihovog korišćenja. U Srbiji je ove proizvode ikada tokom života koristilo 7,0% učenika prvih razreda srednjih škola. Stoga se u okviru Nacionalnog dana bez duvana naglašava da upotreba svih proizvoda koji sadrže nikotin izaziva zavisnost, a da su mladi posebno osetljivi na njegovo dejstvo.

 

 

Posebno osetljiva populacija su mladi. Rano otpočinjanje pušenja povezano je sa intenzivnijim pušenjem u odrasloj dobi i češćom pojavom zdravstvenih problema povezanih sa pušenjem i  brojnim hroničnim nezaraznim oboljenjima tokom života. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline.

Pušenje i KOVID-19

Brojna istraživanja potvrdila su da su pušači pod povećanim rizikom obolevanja od bolesti srca i krvnih sudova, bolesti disajnih organa, malignih bolesti i brojnih drugih oboljenja. Pušenje i upotreba duvana negativno deluju na imuni sistem, što otežava sposobnost organizma da se brani od infekcije, pa se iz navedenih razloga pušači mogu smatrati posebno osetljivom grupom stanovništva kada je u pitanju KOVID-19, oboljenje izazvano novim korona virusom SARS-CoV-2. U cilju prevencije prenosa virusa SARS-CoV-2 savetuje se da se izbegava dodirivanje lica rukama. Ova preporuka se teže može primeniti kod korisnika duvana koji tokom pušenja ili upotrebe duvana češće rukama dodiruju lice, pa zato pušenje može predstavljati rizik kod prenosa virusa. Pored toga, tokom pušenja skida se maska, koja je u toku pandemije u zatvorenim prostorima obavezna.

qr

Dodatne informacije, edukativna zdravstveno-vaspitna sredstva i metode:

 

 

Izvor:

  1. WHO Report on the Global Tobacco Epidemic 2019. World Health Organization: Geneva; 2019.
  2. Kilibarda B, Mitov Scekic S, Stankovic L, Vitrai J, Bojovic A, Pusztai Z, Mauer-Stender K. Smoking attributable number of deaths in Serbia. Abstract book ECTOH Berlin, 2020.
  3. WHO Report on the Global Tobacco Epidemic, 2008: The MPOWER Package. World Health Organization: Geneva; 2008.
  4. Reitsma MB, Fullman N, Ng M, Salama JS, Abajobir A, Abate KH, et al. Smoking prevalence and attributable disease burden in 195 countries and territories, 1990–2015: a systematic analysis from the Global Burden of Disease Study 2015. The Lancet. 2017. 389(10082): p. 1885-1906.
  5. Ministarstvo zdravlja RS. Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine. https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/pdf/G20216003.pdf
  6. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. 31. januar, Nacionalni dan bez duvana – „365 dana bez duvana“. https://www.batut.org.rs/index.php?content=2169

«

Aktuelnosti/Kampanje

Pretraga


Arhiva


Podelite informaciju