Institut za javno zdravlje Vojvodine, u skladu sa ugovornim obavezama i zakonskim nadležnostima, redovno obavlja stručni nadzor nad zdravstvenom ispravnošću uzoraka vode bazena, prema propisima i standardima definisanim Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilnikom o zdravstvenoj ispravnosti bazenskih voda.

Prema podacima dobijenim epidemiološkim nadzorom, na teritoriji AP Vojvodine, zaključno sa 10.08.2025, registrovano je šest potvrđenih slučajeva groznice zapadnog Nila kod pacijenata sa prebivalištem u Južnobačkom, Srednjobanatskom  i Južnobanatskom okrugu. U pitanju su neuroinvazivni oblici bolesti ( upala mozga i/ili moždanica) koji su zahtevali lečenje u bolničkim uslovima. Među obolelima, četiri osobe su muškog pola i dve ženskog, dok je prosečan uzrast obolelih 69 godina života.

U Institutu za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV), u okviru Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, postoji Savetovalište za putnike u međunarodnom saobraćaju, gde zainteresovani građani, kroz razgovor sa nadležnim epidemiologom pred putovanje u inostranstvo i/ili pri povratku u zemlju, mogu dobiti potrebne informacije i preporuke za bezbedno putovanje na željenu destinaciju, sa aspekta procene rizika od zaraznih bolesti i mera zaštite koje se preporučuju ili zahtevaju pre, tokom i nakon boravka u inostranstvu.

Prema podacima dobijenim epidemiološkim nadzorom, na teritoriji AP Vojvodine, zaključno sa 07.08.2025, registrovana su četiri potvrđena slučaja groznice zapadnog Nila kod pacijenata sa prebivalištem u Južnobačkom  i Južnobanatskom okrugu. U pitanju su neuroinvazivni oblici bolesti ( upala mozga i/ili moždanica) koji su zahtevali lečenje u bolničkim uslovima. Među obolelima, tri osobe su muškog pola i jedna ženskog, dok je prosečan uzrast obolelih 72 godine života.

Prema podacima dobijenim epidemiološkim nadzorom, na teritoriji AP Vojvodine, zaključno sa 31.07.2025. godine, registrovana su četiri potvrđena slučaja groznice zapadnog Nila kod pacijenata sa prebivalištem na teritorijama Južnobačkog i Južnobanatskog okruga. U pitanju je neuroinvazivni oblik bolesti (upala mozga). Sva četiri pacijenta su na bolničkom lečenju.

Svetska nedelja dojenja je globalna kampanja za podizanje svesti i podsticanje isključivog dojenja do uzrasta 6 meseci odojčadi i nastavak do 12 meseci uz prirodnu dohranu (bez zamena za majčino mleko). Svetska alijansa za podršku dojenju (WABA - World Alliance for Breastfeeding Action) koordinira globalnu kampanju Svetske nedelje dojenja koja ima za cilj da informiše, učvrsti, angažuje i podstakne akcije u vezi sa dojenjem i srodnim pitanjima.

Prema podacima dobijenim epidemiološkim nadzorom, na teritoriji AP Vojvodine, zaključno sa 20.07.2025, registrovan je jedan potvrđen slučaj groznice zapadnog Nila sa prebivalištem u Južnom Banatu.  U pitanju je neuroinvazivni oblik bolesti ( upala mozga) zbog čega je pacijent lečen u bolničkim uslovima.

OBAVEŠTENJE

U SREDU, 30.07.2025. GODINE, U PERIODU OD 08.00 DO 10.00 ČASOVA U ZGRADI INSTITUTA NEĆE BITI STRUJE.

Svetski dan borbe protiv hepatitisa - 28. jul

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2010. godine ustanovila 28. jul  kao dan obeležavanja borbe protiv hepatitisa. Obeležava se svake godine sa ciljem da mobiliše javnost u podizanju svesti o globalnom opterećenju virusnim hepatitisom i mogućnostima njegove prevencije, a odabran je u čast rođendana nobelovca prof. Blumberga, koji je otkrio virus hepatitisa  B i razvio prvu vakcinu protiv ove bolesti.

Svetski dan stanovništva obeležava se 11. jula i to je dan ustanoviljen od strane Ujedinjenih nacija, 1987. godine, kada je zabeleženo da na planeti Zemlji živi pet milijardi ljudi. Osnovni cilj kampanja koje se pokreću tog datuma jeste skretanje pažnje na goruće probleme i izazove sa kojima se suočava globalna populacija.

U letnjem periodu moramo da vodimo računa i o načinu ishrane koji bi trebalo da bude prilagođen ovom godišnjem dobu, koje zbog visokih temeperatura vazduha pogoduje kvarenju namirnica, što povećava rizik od trovanja hranom ili crevnih infekcija. 

Toplo vreme je prilika za boravak u prirodi u kojoj mogu biti prisutni i vektori (mahom insekti) potencijalni prenosioci nekih zaraznih bolesti. 

Kampilobakterioza je zarazna bolest uzrokovana bakterijom iz roda Campylobacter, koja se manifestuje kao akutna crevna infekcija.

Evropski region Svetske zdravstvene organizacije se najbrže zagreva od svih šest regiona SZO, sa spoljašnjim temperaturama koje rastu skoro dvostruko brže od globalnog proseka. Od kako se sprovodi praćenje, tri najtoplije godine u istoriji regiona dogodile su se od 2020. godine, a 10 najtoplijih godina od 2007. godine.

Šta je Denga i kako se zaštititi?

Denga groznica je virusna groznica koju prenose zaraženi komarci iz roda Aedes.

Svake godine i do 400.000.000 ljudi bude inficirano virusom Denge.

Svetski dan štitne žlezde obeležava se 25. maja kako bi se podigla svest o ovoj  ključnoj žlezdi sa unutrašnjim lučenjem u telu (endokrina žlezda).

Rad na unapređenju zdravlja urbanih zajednica kao polaznu osnovu uzima razmatranje svih onih činilaca koji u osnovi određuju zajednicu kao takvu. Ako bismo navodili elemente koji u ukupnom uticaju presudno deluju na zdravlje jednog grada, spisak bi sasvim sigurno uključivao obezbeđivanje potrebne infrastrukture, očuvanje prirode i životne okoline ali i kvalitetnu brigu o ljudima koji posmatranu zajednicu čine.

Evropska nedelja javnog zdravlja (ENJZ 2025) ima za cilj da podigne svest o javnom zdravlju i promoviše saradnju unutar javno-zdravstvene zajednice u Evropi. Inicijativa je započela 2019. godine i nastavlja da raste.

Svake godine, 10. maja, obeležava se Međunarodni dan fizičke aktivnosti kojim se podstiče i promoviše fizička aktivnost. Obeležavanje Međunarodnog dana fizičke aktivnosti omogućava podizanje svesti javnosti o prednostima fizičke aktivnosti u prevenciji bolesti. Slogan pod kojim se ovaj datum obeležava je „Kretanjem do zdravlja”, a cilj je promocija svakodnevne umerene fizičke aktivnosti. Ciljna grupa je celokupna populacija uvažavajući sve različitosti u smislu uzrasta, pola, verske, rasne, socijalne, ekonomske i etičke pripadnosti.

Krpelji su prenosioci mnogih zaraznih bolesti, a među njima za naše podneblje najznačajnije su:  Lajmska bolest, krpeljski encephalitis, kju groznica, erlihioza, anaplazmoze i neke rikecioze.

Mere prevencije se preporučuju svima, a posebno osobama starijim od 60 godina, licima sa oslabljenim imunitetom i/ili hroničnim oboljenjima, novorođenčadi i maloj deci, trudnicama, porodiljama. Kod ovih grupa stanovništva češći su teški oblici bolesti i njihove komplikacije.

Institut za javno zdravlje Vojvodine utvrdio je prisustvo nematoda u kontrolisanom uzorku vode za piće uzetom dana 15.04.2025. godine iz rezervoara fabrike vode JKP “Vodovod i kanalizacija” Novi Sad.

Nematode se u prečišćenoj vodi za piće mogu naći kao posledica tehničkih problema koji mogu nastati od izvorišta do rezervoara. One nemaju direktan uticaj na zdravlje, ali njihovo prisustvo u većem broju, što u ovom uzorku nije slučaj, može da uzrokuje promenu izgleda, mirisa i ukusa vode, kada se ne preporučuje za piće.

„Zdrav početak, budućnost koja obećava”