Светски дан борбе против хепатитиса, 28. Јул 2018. године Eлиминишимо хепатитис!

Novosti



Svetski dan borbe protiv hepatitisa, 28. Jul 2018. godine Eliminišimo hepatitis!

23.07.2018

Uvodna
Od 2010.godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je ustanovila 28. jul  kao dan obeležavanja borbe protiv Hepatitis-a. Ovaj dan je odabran u čast rođendana nobelovca prof. Blumberga-a, koji je otkrio virus Hepatitis-a  B.  

Hepatitis B i C su hronične infekcije koje mogu da ne pokazuju simptome dugi vremenski period, ponekad godinama, pa i decenijama.

Virusni hepatitisi B i C predstavljaju glavne zdravstvene izazove koji prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pogađaju 325 miliona ljudi širom sveta. Među glavnim su uzročnicima karcinoma jetre, što dovodi do više od milion smrtnih slučajeva godišnje, a taj broj se može uporediti sa smrtnim slučajevima izazvanim tuberkulozom i HIV-om zajedno. Dok su smrti povezane sa  tuberkulozom i HIV-om u opadanju, broj smrti koje su povezane sa hepatitisom se povećava.

Ovogodišnja kampanja obeležavanja Svetskog dana hepatitisa ima za cilj da zdravstvene radnike i druge stručnjake, ali i i sve osobe u riziku podseti na važnost prevencije i ranog otkrivanja i mogućnosti lečenja ovih infekcija kako bi se doprinelo postizanju glavnog cilja prve Globalne inicijative strategije 2016-2021: Eliminiacija virusnih hepatitisa u budućnosti.

Veliki broj ljudi koji ima hepatitis B ili C, zbog oskudnih ili nikakvih simptoma ovih bolesti, to ne zna.

Nizak stepen obuhvata testiranja i lečenja je navažniji jaz koji treba rešiti kako bi se dosegli globalni ciljevi eliminacije do 2030.godine.

Rano otkrivanje i pravovremeno lečenje je važno za smanjenje zdravstvenih komplikacija koje mogu nastupiti kao posledica hronične infekcije ali i za prevenciju širenja virusnih hepatitisa u društvu.

Hepatitis može biti sprečen, dijagnostikovan, tretiran i čak izlečen!

Zbog toga vas pozivamo da podržite kampanju i date svoj doprinos podizanju svesti  o važnosti prevencije virusnih hepatitisa.

 

Institut za javno zdravlje Vojvodine će, kao i svih ranijih godina, nastaviti sa   besplatnim savetovanjem i testiranjem klijenata na hepatitis B i hepatitis C tokom cele godine. U prvih 6 meseci tekuće godine u Savetovalištu je savetovano i testirano 305 osoba na hepatitis B  i  233 osobe na hepatitis C.

 

Epidemiološka situacija virusnih hepatitisa u  Vojvodini

 

Virusni hepatitisi čine značajan zdravstveni problem Vojvodine.

U grupi akutnih virusnih hepatitisa, hepatitis A je ranijih godina bio najčešće oboljenje. Promenom higijenskih i socijalno - ekonomskih uslova menjao se i stepen endemičnosti hepatitisa A na prostorima Pokrajine. Nakon epidemijskog talasa, koji je imao vrh u 2007. godini, ovo oboljenje u AP Vojvodini ima opadajući trend, sa nižim epidemijskim talasima i dužim interepidemijskim periodima.

Razlike u kliničkom ispoljavanju bolesti, u odnosu na uzrast, odražavaju se na epidemiološke oblike javljanja hepatitisa A. Zahvaljujući poboljšanju higijenskih uslova, osiguranju zdravstveno bezbedne vode za piće, merama sprečavanja kontaminacije hrane, dolazi do pomeranja prokužavanja prema starijim uzrasnim grupama i porasta učešća ikteričnih oblika bolesti. U 2017.godini, u Vojvodini, prijavljene su 41 osobe obolele od hepatitisa A. Za razliku od ranijih godina, u 2017. godini većina obolelih (66%) je registrovana u odrasloj populaciji.

Od 1988. godine broj novoobolelih od hepatitisa B sa manjim oscilacijama kontinuirano opada. U 2017. godini prijavljeno je 18 slučajeva akutnog i 71 slučaja hroničnog hepatitisa B. Kod svih obolelih oboljenje je imalo povoljni ishod. Kontrolom dobrovoljnih davalaca krvi i trudnica prema važećim zakonskim propisima, ispitivanjem seksualnih partnera nosilaca HBsAg i osoba koje su preležale hepatitis B, u 2017. godini otkriveno je i prijavljeno 71 novih slučajeva nosilaštva virusa hepatitisa B.

Registrovani broj obolelih od akutnog hepatitisa B u 2017. godini je najmanji od uvođenja nadzora nad ovim oboljenjem u AP Vojvodini. Tokom poslednje četiri godine registrovani broj obolelih od hroničnog hepatitisa B je kontinuirano veći u odnosu na broj obolelih od akutnog hepatitisa B. Visoko učešće hroničnih formi bolesti je posledica nepovoljne epidemiološke situacije akutnog hepatitisa B prethodnih decenija. Najveći broj novoobolelih od akutnog hepatitisa B registrovan je u uzrastu od 30-39. godine (56% obolelih osoba), što ukazuje na značaj seksualnog puta u širenju infekcije.

U proteklih deset godina, obolevanje od akutnog hepatisa C se registrovala kontinuirano, sa prosečno oko 6 obolelih osoba godišnje. U 2017. godini prvi put od početka sprovođenja nadzora nad ovim oboljenjem, nije registrovan ni jedan jedan slučaj akutnog hepatitisa C, dok je dijagnoza hroničnog hepatitisa C prijavljena kod 88 osoba, bez smrtnog ishoda. Kod 75 osoba je utvrđeno nosilaštvo antitela na hepatitis C.  Registrovani broj osoba obolelih od  hroničnog hepatitisa C je poslednje četiri godine značajno niži u odnosu na raniji period.

Zbog čestog asimptomatskog početka bolesti, vreme zaražavanja virusima hepatitisa  je teško odrediti, te ni epidemiološkim ispitivanjem nije lako utvrditi rizikofaktore. Danas je među nosiocima antitela na hepatitis C, pacijentima sa akutnim i hroničnim hepatitisom C, visoko učešće osoba koje koriste droge ubrizgavanjem.

 

Ukratko o hepatitisima!

Šta je hepatitis?
Hepatitis  je virusno zapaljenje jetre. Izazivaju ga virusi hepatitisa (A,B,C,D,E,  i drugi).  Kod nekih osoba bolest dobija hroničan tok i vremenom može dovesti do ciroze ili tumora jetre.


Koji su simptomi hepatitisa?
Kod određenog broja inficiranih može se javiti žutica, uz pojavu tamne mokraće i svetle stolice te malaksalost, slab apetit, glavobolja, muka, gađenje na masnu hranu, simptomi slični gripu…

Često, bolest dobija hroničan tok kada ne daje nikakve simptome.

Kako neko može dobiti hepatitis?
Virusi hepatitisa B, C i D se mogu dobiti na sledeće načine:

  • Nezaštićenim seksualnim odnosom sa zaraženom osobom.
  • Upotrebom zaraženog pribora koji se koristi pri intravenskom ili intranazalnom korišćenju droga ili ubrizgavanju lekova.
  • Tokom hemodijalize (retko).
  • Putem transplantacije organa sa inficiranog donora, transfuzijama krvi i krvnih produkata, sperme, organa i tkiva (danas veoma retko jer se vrši obavezno testiranje  darova davaoca).
  • Akcidentalno – ubodom na iglu ili oštar instrument ili izlaganjem krvi inficiranih osoba (često kod zdravstvenih radnika).
  • Ako se koriste nesterilni instrumenti pri operacijama, intervencijama, invazivnim procedurama, stomatološkim i drugim intervencijama kojima se narušava integritet kože (tetovaža, akupunktura, pirsing, kozmetičke procedure)
  • Korišćenjem zajedničkog pribora za ličnu higijenu (četkice za zube, brijači, mašinice za šišanje, makazice za nokte) sa osobom koja je inficirana
  • Sa zaražene majke na novorođenče.

Hepatitis A se prenosi kontaminiranom hranom ili vodom kao i prljavim rukama.


Kako se otkriva i potvrđuje infekcija virusom hepatitisa?
Infekcija virusom hepatitisa otkriva se laboratorijskim ispitivanjem krvi.

Potrebno je da se sa rezultatima analiza i uputom izabranog lekara javite infektologu.


Lečenje virusnog hepatitisa
Lečenje hepatitisa ima za cilj da ublaži i uspori tok bolesti i odloži pojavu hroničnog hepatitisa ili ciroze jetre.

Sprečavanje širenja zaraze

Za osobe inficirane virusom hepatitisa B, C i D savetuje se:

  • Kada je reč o Hepatitis B virusnoj infekciji, najbolja preventivna mera je vakcinacija i to svih osoba iz grupa sa povećanim rizikom i sve novorođene dece.
  • Seksualni partneri i osobe koje žive u domaćinstvu sa osobom inficiranom  virusom hepatitisa B, C ili D treba da se vakcinišu vakcinom protiv hepatitisa B, ukoliko se laboratorijskim testovima dokaže da su seronegativni.
  • Ako koristite droge, prijavite se na lečenje. Ne smete koristiti zajedničke igle, špriceve i ostali pribor za ubrizgavanje droge ili leka kao ni zajedničke cevčice za ušmrkavanje kokaina.
  • Treba da imate sopstveni i nedeljiv pribor za ličnu higijenu (brijači, četkice za zube, pincete, makazice, mašinice). Posekotine pokriti hanzaplastom.
  • Ne smete biti dobrovoljni davaoci krvi, organa, tkiva i sperme.
  • Ako imate stabilnu dugogodišnju vezu nema potrebe da menjate svoje seksualne navike, a upotrebom kondoma rizik od zaražavanja partnera se još više smanjuje. Partneru treba predočiti činjenice o svom zdravstvenom stanju i porazgovarati o eventualnom testiranju partnera.
  • Redovno praćenje kod infektologa, zdrava ishrana (bez puno masti, češći lagani obroci), apstinencija od alkohola i droge.

 

Savetovališta za dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV, hepatitise i polno prenosive bolesti postoje pri Institutu za javno zdravlje Vojvodine kao i svim Zavodima za javno zdravlje kao i mnogim NVO u gradovima širom Vojvodine.

Adrese i telefoni savetovališta

 

Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121

telefon: 021/4897 840,  4897 839

     Zavod za javno zdravlje Subotica, Zmaj Jovina 30

telefon: 024/571-197

     Zavod za javno zdravlje Sombor, Vojvođanska 47

telefon: 025/416 505

      Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Stari Šor 47

telefon: 022/618-691

      Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Dr Emila Gavrila 15

telefon: 023/534-336

      Zavod za javno zdravlje Kikinda, Kralja Petra I 70

telefon: 0230/421-102 lok.110

       Zavod za javno zdravlje Pančevo, Pasterova 2

telefon: 013/310-466

 

 

 

«

Aktuelnosti/Novosti

Pretraga


Arhiva


Podelite informaciju