Novosti



Trihineloza

29.01.2016

Infektivni agens

Trihinela spiralis se u obliku larve nalazi u poprečno prugastim mišićima zaraženog domaćina. Čovek se zaražava konzumiranjem termički neobrađenog mesa i mesnih prerađevina u kojima se nalaze žive larve Trichinelle spiralis. Larve se pod dejstvom proteolitičkih digestivnih sokova u tankom crevu oslobađaju svojih kapsula i polno sazrevaju.. Po oplođenju mužjaci uginu a ženke prodiru u submukozu tankog creva i polažu  jaja iz kojih se izlegu larve. Larve potom limfotokom i sistemom  v. portae prolaze kroz desno srce i pluća te putem arterijskog krvotoka preplavljuju čitav organizam. Zaustavljaju se u poprečno-prugastoj muskulaturi, gde brzo rastu, poprimaju spiralni oblik i dovode do reakcije okolnog tkiva. Na taj način oko jedne ili više larvi stvara se zapaljenjska čaura u kojoj larve ostaju u životu obično 8-12 meseci (nekada i do 30 godina), zatim uginu a kapsula kalcifikuje.

 

Rezervoari, izvori zaraze i način prenošenja

Trihinelom su najčešće zaražene domaće i divlje svinje, pacovi, psi, lisice, medvedi, jazavci i dr..  Prenosi se sa jednog domaćina na drugog i održava u prirodi među životinjama koje su povezane lancem ishrane. Svinja se zarazi jedući uginule pacove u kojima se nalaze žive, učaurene larve ili, što je važnije, hraneći se otpacima zaraženog svinjskog mesa iz klanica . Žrtva trihineloze može da bude i čovek ako koristi termički neobrađeno trihinelozno meso u ishrani. U tom slučaju se isti biološki ciklus parazita odvija u organizmu čoveka a oboljenje prolazi kroz crevnu, mišićnu i rekonvalescentnu fazu.Najveći epidemiološki značaj kod nas ima domaća svinja, mada je u Vojvodini registrovano više epidemija prouzrokovanih i mesom divlje svinje. U svetu su registrovane velike epidemije trihineloze prouzrokovane konjskim mesom. Nije sasvim jasno kako je došlo do zaražavanja konja kao biljojeda. Životinja zaražena trihinelom ne pokazuje znake bolesti. Zbog toga se zaraženost životinje može utvrditi jedino ako se uradi pregled na trihinelu spiralis. Učestalost javljanja trihineloze kod ljudi zavisi kako od rasprostranjenosti trihineloze kod životinja čije se meso koristi u ishrani, tako i od kulinarskih navika. Epidemiološki najrizičnije namirnice su dimljeno i termički neobrađeno meso. Prodimljene kobasice predstavljau epidemiološki vrlo rizičnu namirnicu. U Vojvodini, naročito u seoskim domaćinstvima, meso i prerađevine se obezbeđuju iz vlastitog uzgoja i klanja svinja, pri čemu se jedna količina mesa konzervira sušenjem ili se koristi za pravljenje kobasica. Zbog toga se trihineloza najčešće javlja u obliku porodičnih epidemija u vreme svinjokolja.

 

Klinička slika trihineloze kod ljudi

Trihineloza kod ljudi prolazi kroz tri faze koje su usko povezane sa biološkim ciklusom parazita. Period razvoja trihinele spiralis u tankom crevu odgovara crevnoj fazi bolesti. Prvi simptomi se mogu pojaviti već posle nekoliko dana od korišćenja trihineloznog mesa (period inkubacije varira od 5 do 45 dana u zavisnosti od broja larvi u mišićima odnosno infektivne doze ). Ovi simptomi nisu ni karakteristični niti obavezno prisutni. Može se javiti gubitak apetita, malaksalost, muka, gađenje, bolovi u predelu želuca, povraćanje ili proliv. Ovim simptomima se često ne pridaje značaj niti se samo na osnovu njih može posumnjati na ovu bolest.

Kada mlade larve pređu u krvotok a putem krvi u poprečno- prugaste mišiće, počinje faza migracije. Najviše larvi se zadržava u onim mišićima koji su najbolje prokrvljeni. To su dijafragma, međurebarni mišići, mišići jezika, mišići za žvakanje i pokretanje očnih jabučica. U ovoj fazi larve mogu dospeti i do drugih organa, ali se u njima ne zadržavaju. Bolesnik najpre počinje da se žali na bolove u mišićima, uz povišenu  telesnu temperaturu (i do 40°C) koja traje više dana, nekada i više sedmica. Često se bolesnik žali na bolove u očnim jabučicama, naročito pri njihovim pokretima (tzv. "ukočeni pogled"), na bolove pri žvakanju i gutanju, disanju ili pokretima ekstremiteta. Veoma je upečatljiva pojava otoka lica i očnih kapaka, katkad praćena izrazitim konjunktivitisom ili konjunktivalnim krva renjima. Istovremeno se javlja jedan, tvrd i bolan otok muskulature ekstremiteta koji ograničava njihovu aktivnu pokretljivost. U tež im oblicima bolesti, kod zahvatanja dijafragme i interkostalnih mišića u većoj meri, viđaju se znaci disfunkcije respiratomog sistema (dispnoičke krize, astmatiformni kašalj). Na koži se ponekad vida makulozni ili makulopapulozni  osip praćen svrab om. Znaci  nadraženosti nervnog sistema  mogu se javiti i glavobolja, nesanica, konvulzije. Najozbiljnije manifestacije ove faze bolesti jesu znaci globalne srčane insuficijencije: brzo zamaranje, izrazita malaksalost, osećaj gušenja, palpitacije, kongestiju pluća i dr.  Posledica je razvitak akutnog trihineloznog miokarditisa, koji je u oko 20% praćen i odgovarajućim promenama u EKG-u.   Ovi simptomi se najčešće javljaju 8-15 dana od konzumiranja infestiranog mesa i treba da pobude sumnju na trihinelozu. Značajan epidemiološki podatak, je da je bolesnik konzumirao meso, koje nije pregledano na trihinelozu kao i pojava sličnih simptoma kod ukućana koji su jeli takvo meso ili prerađevine. U trećoj fazi dolazi do smirivanja upalnih procesa u mišićima i učauravanja larvi. Faza oporavka može da traje mesecima.

 

Dijagnoza trihineloze

Dijagnoza se postavlja se na osnovu anamne stičkihnih podataka, epidemiološke ankete,  simpoma i znakova bolesti,  laboratorijskih nalaza i trihinoskopskog pregleda sumnjivog mesa.  U toku epidemije postavljanje dijagnoze obično nije teško pa se identifikuju  čak i blagi ili abortivni oblici bolesti. Obrnuto, čak i tipični oblici bolesti, kada su sporadički i pojedinačni, teško se dijagnostikuju.  Zato je od pomoći definicija slučaja trihineloze (  ECDC 27.9.2012 Službeni list Evropske unije L 262/5 EN  http://ecdc.europa.eu/en/activities/surveillance/Pages/case_definitions.aspx)

 

Definicija slučaja trihineloze:

Klinički kriterijumi:

Svako lice sa najmanje tri od sledećih šest:

- Povišena telesna temperatura

- Bolnost mišića

- Dijareja

- Otok lica

- Eozinofilija*

- Subkonjunktivalna, subungualna i krvarenja mrežnjače

Laboratorijski kriterijumi:

Najmanje jedan od sledeća dva:

- Nalaz larvi trihinele u bioptatu mišića

- Nalaz specifičnih trihinela antitela (IFA test, ELISA ili Weteren Blot)**

Epidemiološki k riterijumi:

Najmanje jedan od sledeće dve epidemiološke povezanosti:

- Konzumiranje kontaminirane hrane (mesa)

-Zajednička izloženost istom izvoru infekcije

*Hematološke promene u vidu izrazite leukocitoze sa enormnom eozinofilijom najupadljiviji su laboratorijski parametar infestacije sa Trich. spiralis, lako dostupan u svakodnevnoj praksi. Ove promene javljaju se obično u  drugoj sedmici bolesti. i   povišene su tokom više meseci.

**Serološke reakcije (reakcija vezivanja komplementa, indirektni test fluorescentnih antitela ELISA-test i dr.) kojima se utvrđuje prisustvo antitela na Trich. spiralis pozitivne su od  treće. sedmice bolesti i danas su glavni oslonac u laboratorijskoj dijagnostici trihineloze.

 

Mere sprečavanja i suzbijanja

 

 Najznačajnija mera sprečavanja trihineloze kod ljudi je trihineloskopski pregled mesa. Za pregled se uzima kruna dijafragme. Dijafragma deli grudnu od trbušne duplje, a kruna dijafragme se nalazi uz kičmeni stub. Uzorak se uzima sa obe strane. Ukoliko se istovremeno kolje više svinja, uzorak se uzima od svake životinje posebno. Češće su zaražene starije svinje, praščare, ali sve životinje, bez obzira na rasu i starost, uključujući i prasad, mogu biti zaražene. Riziku od zaražavanja posebno su izložene svinje koje se puštaju na pašnjake. Zaražene životinje ne pokazuju vidljive znakove bolesti.Pored pravilnog uzimanja uzorka važno je da pregled izvrši stručno lice, odnosno nadležna veterinarska služba koja je za to registrovana. Do dobijanja nalaza da je meso ispravno, ne treba probati sirovu smesu za kobasice, niti jesti termički nedovoljno obrađeno meso i mesne prerađevine. Termička obrada treba da se vrši na temperaturi većoj od 70°C i dovoljno dugo tako da se boja mesa u svim delovima promeni od ružičaste u sivu. U mesu debljine od 25cm na –250°C trihinela će biti razgrađena za 10 dana. Zaraženost svinja je značajno veća u gazdinstvima u kojima ima pacova (zbog visoke zaraženosti pacova trihinelozom i mogućnosti da ga svinja pojede). Zbog toga je deratizacija vrlo značajna mera za sprečavanje brojnih zoonoza uključujući i trihinelozu. Deratizacija treba da se sprovodi kontinuirano i sistematski uz pravilno odstranjivanje (zakopavanje) uginulih pacova. U slučaju sumnje na trihinelozu kod jednog ili više pacijenata obavezno obavestiti nadležnu epidemiološku službu.

«

Aktuelnosti/Novosti

Pretraga


Arhiva


Podelite informaciju