Novosti



EVROPSKA NEDELJA JAVNOG ZDRAVLJA Sreda, 19. maj: „Vaša lokalna zajednica“

17.05.2021

 

Lokalna rešenja su često veoma uticajni načini i za rešavanje globalnih problema javnog zdravlja. Kako glavni akteri u vašoj lokalnoj zajednici mogu doprineti boljem zdravlju?

Podteme

Zdravlje zajednice; angažovanje zajednice; lokalna rešenja za globalni problem (pandemija COVID-19, prekomerna težina, problemi sa mentalnim zdravljem, efekti klimatskih promena); kvalitet vazduha u gradovima; fizička aktivnost u urbanim sredinama; prevencija malignih bolesti kroz urbani dizajn; beskućništvo; zdravstveni radnici u zajednici.

KLJUČNE PORUKE

  1. Glasovi građana koji zahtevaju bolje zdravlje mogu dovesti do velikih promena u pružanju podrške donosiocima odluka pri donošenju pravog izbora.
  2. Zdravije urbano okruženje biće ključno za postizanje ciljeva održivog razvoja kao i pravedniji, održiviji i prosperitetniji svet.
  3. Zamena korišćenja automobila hodanjem i vožnjom bicikla može zaštititi naše zdravlje i zdravlje okoline.
  4. Stanovanje kao koncept treba ponovo razmotriti u svetlu pandemije: Da li je bilo adekvatno za one koji su duži vremenski period morali da se štite izolacijom, sa pristupom kretanju na otvorenom, mogućnošću rada od kuće i uravnoteženja porodičnog života u ograničenim prostorima?
  5. Na globalnom nivou, zagađenje vazduha je drugi vodeći uzrok smrti od nezaraznih bolesti nakon pušenja duvana - uglavnom sa kardiovaskularnim i respiratornim posledicama. Neka naš vazduh bude čist, a ljudi zdravi!
  6. Lokalne samouprave mogu pomoći u dizajniranju gradova u kojima možemo hodati i voziti bicikl kako bismo zaštitili svoje zdravlje i zdravlje životne sredine.
  7. Način na koji dizajniramo svoje gradove može imati uticaja na najveće zdravstvene izazove današnjice, uključujući maligne bolesti - redovna fizička aktivnost štiti od raka dojke i debelog creva.
  8. Politike koje poboljšavaju bezbednost na putevima, dajući prednost hodanju i biciklizmu i promovišući kompaktni urbani dizajn, mogu smanjiti upotrebu automobila, emisiju ugljen-dioksida, zagušenja u saobraćaju i troškove zdravstvene zaštite koji su rezultat fizičke neaktivnosti.
  9. Izgradimo zdrave gradove koji su dizajnirani za ljude svih starosnih grupa, u kojima mogu da se igraju, rade, žive i vole, u zdravlju i blagostanju - uključujući više zelenih i plavih prostora, kao i sigurne i pristupačne prostore za rekreaciju.
  10. Pristup zdravstvenim uslugama u zajednici bio je ograničen tokom pandemije. To se odnosilo i na pristup službama za mentalno zdravlje.
  11. Gradovi mogu biti mesta koja „seju seme“ sprečavanja i suzbijanja malignih bolesti - delujmo lokalno tako da zeleni prostori za vežbanje i svež vazduh postaju norma.

 

ČINJENICE

  1. Gradovi su često nacionalni i međunarodni epicentri u pandemiji COVID-19. Gradovi deluju kao centri prenosa uzročnika ove bolesti u zajednici, kao i tačke ulaska uzročnika za dalji prenos širom zemlje, putem nacionalnih i međunarodnih putovanja i Izvor: Healthy Cities Network
  2. Većina svetske populacije sada živi u urbanim sredinama, a World Urbanization Prospects procenjuju da će 68% svetske populacije živeti u gradovima do 2050. godine. Izvor: World Urbanization Prospects
  3. Gradovi su ljudima najbliži nivo vlasti. Opštinske vlasti najuže sarađuju sa stanovništvom, uključujući ranjive grupe. Gradovi su i polazna osnova kojom se doseže do ljudi, kako bi se angažovali u rešavanju problema, uz komunikaciju o riziku i javnu razmenu saveta, na osnovu smernica nacionalnih vlasti i SZO. Izvor: Healthy Cities Network
  4. Angažovanje zajednice za zdravlje je: „...proces razvijanja odnosa koji omogućava ljudima u zajednici i organizacijama da rade zajedno na rešavanju zdravstvenih problema i promovišu blagostanje, kako bi postigli pozitivan zdravstveni uticaj i ishode“. Izvor: WHP
  5. Učešće zajednice može pomoći održivom razvoju, uzimajući u obzir holistički pristup strategijama koje imaju lokalni kontekst. Izvor: WHO IRIS
  6. Beskućništvo je globalno pitanje. U 2015. godini Habitat for Humaniti procenio je da oko 1,6 milijardi ljudi nema adekvatno stanovanje. Ljudi koji doživljavaju beskućništvo posebno su izloženi riziku tokom pandemije COVID-19. Izvor: The Homeless World Cup Foundation
  7. Važnost reorganizacije urbanog prostora postala je očigledna za boravak ljudi na otvorenom i za fizičko distanciranje. Gradovima je potrebno više zelenih i plavih površina i obnovljeni sistem zdravog prevoza. Izvor: WHO
  8. Urbane zelene površine mogu pomoći u borbi protiv klimatskih promena izolovanjem ugljenika iz atmosfere i njegovim skladištenjem. Urbane zelene površine takođe mogu pomoći u smanjenju efekta tzv. „ostrva toplote“. Izvor: Nature
  9. Prirodno okruženje i zelene površine igraju ulogu u dobrobiti ljudi, na primer: ublažavanje uticaja klimatskih promena; obezbeđivanje mesta za aktivnu rekreaciju i opuštanje. Nedavno istraživanje pokazalo je da su zajednice koje su iskusile pandemiju COVID-19 propustile da provode dovoljno vremena u prirodi. Izvor: WHO
  10. Neadekvatan smeštaj može imati negativan uticaj na mentalno zdravlje i fizičko zdravlje najugroženijih, uključujući žene i decu.

Literatura:

 

«

Aktuelnosti/Novosti

Pretraga


Arhiva


Podelite informaciju