Novosti



OSNOVNE INFORMACIJE O VAKCINACIJI PROTIV COVID-19

06.05.2021

U našoj zemlji u toku je preporučena ( dobrovoljna) imunizacija protiv COVID-19. Zasada je moguće izabrati bilo koju od četiri dostupne vakcine (Pfizer-BioNTech, Sinopharm, Sputnik V, AstraZeneca).

 

Pozivamo građane da se vakcinišu a pre toga da se informišu o ovim vakcinama i vakcinaciji:

(više informacija možete pronaći ovde, kao i nahttps://www.vakcinacija.gov.rs/)

 

O virusu: Novi korona virus (SARS CoV2) u svom sastavu sadrži proteine („N“ „E“ „M“ i „S“) od kojih je poslednji „S“ („spike“ protein) najvažniji jer omogućava ulazak virusa u ljudsku ćeliju.

 

O vakcinama

 

Sputnik V (Gam-COVID-Vac) („ruska“ vakcina) je vektorska vakcina u kojoj je rekombinantni adenovirus nosač za gen koji omogućava stvaranje „spike“ proteina koji dovodi do stvaranja zaštitnog imuniteta. Adenovirus je izmenjen tako da se ne umnožava u organizmu. Prva i druga doza vakcine se razlikuju samo u odnosu na nosač (adenovirus serotip 26 u prvoj odnosno serotip 5 u drugoj dozi). Vakcinacija je namenjena odraslima (uzrast ≥18 godina). Prema nacionalnim preporukama, vakcinacija se sprovodi sa dve odvojene doze vakcine u razmaku od najmanje 3 nedelje. Prema zasad dostupnim podacima nakon 1-4 nedelje od primljene druge doze vakcine stvara se imunitet koji je efikasan ≈92% u sprečavanju infekcije a 100% protiv teške bolesti COVID-19. U toku su studije na većem broju ispitanika koje treba da obezbede više podataka o efektivnosti vakcine.

 

 

Pfizer-BioNTech vakcina sadrži iRNK u lipidnom omotaču koji omogućava stvaranje „spike“ proteina u ćelijama  i tako dovodi do stvaranja zaštitnog imuniteta. Važno je napomenuti da se iRNK ne umnožava i ne ugrađuje u genom ćelije jer se brzo razgrađuje  u organizmu. Vakcinacija se sprovodi  se dve odvojene doze vakcine u razmaku od najmanje 3 nedelje kod osoba uzrasta 16 godina i starijih. Prema zasad dostupnim podacima nakon 1-4 nedelje od primljene druge doze vakcine stvara se imunitet koji je efikasan 95% u sprečavanju bolesti COVID-19.

 

 

 

 

Sinopharm („kineska“ vakcina) je inaktivisana vakcina proizvedena tehnologijom prethodno već korišćenom u razvoju vakcina (npr. vakcina protiv dečje paralize, besnila). Vakcina sadrži mrtvi virus SARS CoV2 koji je izgubio sposobnost razmnožavanja u ljudskoj ćeliji ali zato stvara zaštitni imunitet. Vakcinacija je namenjena odraslima (≥18 godina). Sprovodi  se sa dve odvojene doze vakcine u razmaku od 2-4 nedelje. Nema publikovanih podataka u naučnoj literaturi, ali prema zasad dostupnim podacima iz Kine, nakon 1-4 nedelje od primljene druge doze vakcine stvara se imunitet koji je efikasan ≈80% u sprečavanju bolesti COVID-19. U toku su studije na većem broju ispitanika koje treba da obezbede više podataka o efektivnosti vakcine.

 

AstraZeneca COVID-19 („oksfordska“) vakcina je, slično ruskoj, vektorska vakcina u kojoj je rekombinantni adenovirus (poreklom od šimpanze) nosač za gen koji omogućava stvaranje „spike“ proteina i dovodi do stvaranja zaštitnog imuniteta. Vakcinacija je namenjena odraslima (≥18 godina). Sprovodi  se sa dve odvojene doze vakcine u razmaku od 12 nedelja. Prema zasad dostupnim podacima nakon 1-4 nedelje od primljene druge doze vakcine stvara se imunitet koji je efikasan 60-90% u sprečavanju bolesti COVID-19. U toku su studije na većem broju ispitanika koje treba da obezbede više podataka o efektivnosti vakcine.

 

 

 

Najčešća pitanja i odgovori u vezi vakcinacije protiv COVID-19

 

Koliko brzo se stvara imunitet nakon vakcinacije?

Da li mogu da obolim od COVID-19 iako sam vakcinisan/a?

 

Studije pokazuju da nas vakcine protiv COVID-19 efikasno štite od infekcije, a posebno su značajne jer smanjuju rizik od teških formi bolesti koje bi zahtevale bolničko lečenje. Vakcine uče naš imuni sistem kako da prepozna i bori se protiv virusa koji uzrokuje COVID-19. Obično je potrebno nekoliko nedelja (2-4) nakon primanja druge doze vakcine da se stvori zaštitni imunitet protiv virusa. To znači da je moguće da vakcinisna osoba dobije COVID-19 neposredno nakon ili u toku vakcinacije (npr. između dve doze) ako je u prethodnih 14 dana bila u kontaktu sa inficiranom osobom. To je zato što vakcina nije imala dovoljno vremena da pruži zaštitu odnosno organizam nije stigao da stvori zaštitni imunitet. Iako se to retko dešava, neke osobe neće stvoriti imunitet jer nijedna vakcina ne pruža 100% zaštitu. Zato je važno da u toku i nakon vakcinacije preduzimate sve mere da zaštite od COVID-19 (nosite zaštitnu masku, držite distancu, izbegavate okupljanja…).

Napomena: od vakcine nećete dobiti COVID-19, a vakcinalni virus (odnosno njegove komponente) se ne izlučuju iz organizma. To znači da niste zarazni za svoju okolinu nakon vakcinacije. Zaraznost može nastati ako niste zaštićeni vakcinom ili preležanom bolešću, a bili ste u bliskom kontaktu sa virusom i inficirali se. U toku su studije koje treba da daju odgovor da li vakcinisane osobe koje stvore imunitet protiv COVID-19 mogu da budu zarazne za svoju okolinu u slučaju da dođu u blizak kontakt sa zaraženom osobom

 

 

 

Koliko dugo traje imunitet posle vakcine protiv COVID-19?

 

Zasada nije poznato koliko dugo traje imunitet nakon vakcinacije, kao što nije poznato ni koliko dugo traje imunitet nakon preležane bolesti COVID-19.

 

Šta ako sam sprečen/a da dođem na zakazanu vakcinaciju drugom dozom vakcine?

 

Propisan je minimalni ali ne i maksimalni vremenski razmak između dve doze vakcine. Dakle, ne možete biti vakcinisani ranije u odnosu na zakazani termin ali se vakcinacija može odložiti ( preporučeno je što kraće odlaganje).  Najbolje za vas je da drugu dozu primite pravovremeno ( u naznačenom vremenu) da bi što pre stvorili imunitet. Vakcinacija se može odložiti iz opravdanih medicinskih ili nemedicinskih razloga. Javite se telefonom ili dođite na vakcinalni punkt d gde ste primili prvu dozu a javite da ste sprečeni i bićete zakazani u novom terminu. Napomena: Ukoliko ste pre primanja druge doze u međuvremenu dobili COVID-19 potrebno je odložiti drugu dozu vakcine minimum jedan mesec po ozdravljenju. Ako ste se razboleli od neke druge akutne bolesti ili vam se pogoršala hronična bolest javite se svom lekaru, a telefonom na vakcinalni punkt ( biće vam zakazan novi termin po izlečenju ili poboljšanju).

 

Šta ako sam neposredno pre ili u toku vakcinacije bio/la u bliskom kontaktu sa osobom kod koje potvrđen COVID-19?

 

Ukoliko ste u poslednjih 14 dana bili u bliskom kontaktu sa osobom kod koje je potvrđen COVID-19 ( blizak kontakt unutar 2 metra, bez maske, 15 minuta i duže tokom 24 časa), vakcinacija se odlaže za narednih 14 dana. Najbolje je da ovaj podatak javite telefonom na vakcinalni punkt i biće vam zakazan novi termin za vakcinaciju.

 

Da li je potrebno i kada da se vakcinišem ako sam preležao/la COVID-19?

 

Da, potrebno je. Iako vi niste prioritet za vakcinaciju, vakcinacija se zbog rizika od ponovne infekcije preporučuje, posebno ako je prošlo više od 3 meseca od poslednjih simptoma teške bolesti. To se naročito odnosi na osobe koje su u visokom riziku od infekcije zbog čestih i ponavljanih kontakata sa bolesnim osobama ( npr. zdravstveni radnici, negovateljice u staračkim domovima itd.). Minimalni vremenski razmak od dana kada ste osetili poslednje simptome bolesti do prve doze vakcine je mesec dana                          (optimum 3 meseca). Ako niste imali simptome, a imali ste pozitivan PCR ili brzi antigenski test, minimalni razmak je mesec dana od dana pozitivnog testa. Ako ste u terapiji COVID-19 primali rekonvalescentnu plazmu ili monoklonska antitela  potrebno je vakcinaciju odložiti za 90 dana.

 

 

Da li su vakcine protiv COVID-19 bezbedne?

 

Za razliku od lekova, vakcine se po pravilu daju zdravim ljudima. To je razlog zašto svaka vakcina, kao i svaki lek, prethodno prolazi veliki broj testiranja i analiza u pogledu njihove bezbednosti. Pre primene, vakcine se najpre ispituju na velikom broju                   ( desetinama hiljada) dobrovoljaca. Svaki proizvođač kontroliše kvalitet i bezbednost u procesu proizvodnje. U našoj zemlji Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) vrši registraciju vakcina i izdaje dozvolu za stavljanje vakcine u promet. Takođe, ALIMS sertifikuje analize svake serije vakcina koja je u prometu, čime garantuje njihovu pouzdanost, bezbednost i kvalitet. I nakon početka vakcinacije nastavlja se nadzor kako bi se otkrili eventualni neočekivani neželjeni događaji/reakcije i kako bi se pratio učinak vakcina u rutinskoj upotrebi. Većina neželjenih reakcija posle vakcinacije protiv COVID-a su blage, očekivane i prolaze unutar par dana, bez terapije. Retko ili veoma retko dešavaju se i ozbiljne neželjene reakcije posle vakcinacije nekom od gore navedenih vakcina.

Nemojte  nikad zaboraviti da je rizik da  obolite ili umrete od COVID-19  neuporedivo veći nego rizik od eventualnih ozbiljnih neželjenih reakcija nakon vakcinacije.

 

Koje su najčešće neželjene reakcije nakon vakcinacije protiv COVID-19?

 

Svaka vakcina, kao i svaki lek, može dati određene neželjene reakcije. Velika većina tih reakcija su očekivane i po pravilu blage, kratkotrajne i ne ostavljaju trajne posledice po zdravlje vakcinisanog. Najčešće neželjene reakcije nakon primene vakcina protiv COVID-19 su lokalne: bol, otok i crvenilo  na mestu primanja vakcine (nadlaktica). Moguće su i blagi zamor, povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, mučnina, otok limfnih čvorova u blizini mesta primene vakcine. Ove reakcije se ne javljaju kod svih neko samo kod nekih vakcinisanih bez obzira da li je u pitanju prva ili druga doza vakcine i predstavljaju prirodnu reakciju organizma. Nešto su češće posle druge doze vakcine. Traju dan-dva, ređe nekoliko dana i najčešće ne zahtevaju lekarsku pomoć. Retke, teže i dugotrajnije reakcije ( ukoliko se jave) zahtevaju da se obratite lekaru.

Napomena: većina ozbiljnih „neželjenih događaja“ u toku ili posle vakcinacije se samo „poklapa“ tj vremenski koincidira sa vakcinacijom tj. desile bi se i da nije bilo vakcinacije. Ipak da bi se utvrdilo da li je reč o neželjenoj reakciji posle vakcinacije, svaka od njih zahteva da se javite lekaru.

Da li su posle vakcinacije moguće alergijske reakcije?

 

Kao i na svaki lek, tako i na svaku vakcinu se (izuzetno retko)  mogu javiti teže alergijske reakcije (podrazumevaju anafilaksiju, gušenje, nesvesticu..). One se javljaju unutar nekoliko minuta do sat vremena posle vakcinacije. Zato se posle vakcinacije rutinski savetuje da ostanete u čekaonici bar 15 minuta (ili pola sata ako lekar tako odredi), a ako ste skloni alergijama i duže ( sat vremena). Alergija na prirodne alergene ( grinje, polen…) nije razlog za zabrinutost. Međutim, ako ste skloni alergijama na lekove ili vakcine, posebno na više vrsta lekova iz različitih grupa,  saopštite taj podatak lekaru ali imajte na umu da je vakcinacija protiv COVID-19 i  tada moguća i izvodljiva ali uz pojačane mere opreza ( ponekad se savetuje prethodni pregled kod alergologa ili alergološko ispitivanje). Ako se, unutar nekoliko dana od vakcinacije na mestu davanja vakcine pojavi crvenilo i otok koji svrbi i širi se toliko da zahvata rame i/ili lakat i onemogućava pokrete u zglobu, potrebno je javiti se svom lekaru.

 

 

 

Saveti u slučaju da se jave neželjene reakcije:

 

Ako imate umeren do jak bol na mestu davanja vakcine možete staviti hladan oblog. Porazgovarajte sa svojim lekarom o uzimanju lekova koji se prodaju bez recepta, kao što su ibuprofen, paracetamol ili antihistaminici. Ove lekove možete uzimati samo ako nemate drugih medicinskih razloga koji vas sprečavaju da normalno uzimate ove lekove. Ne preporučuje se preventivno uzimanje ovih lekova (pre vakcinacije) jer nije poznato da li i kako ovi lekovi utiču na  delotvornost vakcine.

U slučaju da imate povišenu telesnu temperaturu koja se održava satima, uzimajte puno tečnosti i antipiretike  (npr. paracetamol ili ibuprofen), a ako febrilnost ( posebno T > 38,5S) traje danima posle vakcinacije javite se lekaru. Imajte na umu da povišena telesna temperatura koja se javi nakon 4-7 dana od vakcinacije najčešće ima neki drugi uzrok i nije posledica vakcinacije. Napomena: ako ste bili u bliskom kontaktu sa inficiranom osobom unutar 14 dana pre vakcinacije, povišena telesna temperatura može biti prvi znak infekcije  (obično se javljaju i druge tegobe kao što su zamor, gubitak čula mirisa i/ili ukusa i dr.) pa je potrebno da se odmah javite u nadležnu „kovid“ ambulantu.

 

Da li se mogu vakcinisati trudnice?

 

Vakcine nisu ispitane na trudnicama pa je zato trudnoća kontraindikacija za vakcinaciju osim za vakcinu Pfizer-BioNTech koja se može dati u drugom ili trećem trimestru trudnoće i u konsultaciji sa ginekologom. Ukoliko se desi da zatrudnite u toku vakcinacije nekom drugom vakcinom ili neposredno nakon toga to nije obavezan razlog za prekid trudnoće  ( podatak o vakcinaciji saopštite vašem ginekologu zbog čega će vaša trudnoća biti intenzivnije praćena). Napomena: prema sadašnjim preporukama devojke i žene reproduktivnog doba mogu i treba da se vakcinišu. Kao mera opreza  preporučuje se da vremenski period od davanja druge doze vakcine protiv COVID-19 do začeća (prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom) iznosi najmanje dva meseca u skladu sa stavom Evropskog udruženja za humanu reprodukciju.

 

 

Šta je sa vakcinacijom dece?

 

Osobe uzrasta 16 i 17 godina mogu da se vakcinišu Pfizer-BioNTech vakcinom po preporuci nadležnog pedijatra, pri čemu obrazac saglasnosti za vakcinaciju potpisuje lice koje se vakciniše u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata. Vakcinu mogu da prime i osobe sa hroničnim oboljenjima. Zasada nije preporučena vakcinacija dece <16 godina. U toku su studije čijim sprovođenjem se ispituje bezbednost primene vakcina protiv COVID-19 kod dece.

 

Da li se mogu vakcinisati dojilje?

 

U skladu sa revidiranim preporukama Stručnog komiteta za imunizaciju dojenje ne predstavlja kontraindikaciju za primenu vakcina protiv COVID-19, izuzev vakcine Gam-KOVID-Vak u čijem uputstvu se dojenje navodi kao kontraindikacija za primenu.

 

 

Da li smem da se vakcinišem ako imam autoimunu bolest?

 

Autoimuna obolenja nisu kontraindikacija za većinu vakcina protiv COVID-19   ali su mera opreza, što znači da je vakcinacija moguća i izvodljiva ali uz prethodnu konsultaciju sa ordinirajućim lekarom ( specijalistom). Zbog terapije koju uzimaju pacijenti sa ovim bolestima, posebno ako uzimaju imunosupresivne lekove, imuni odgovor na vakcinu može biti slabiji.

 

Da li smem da se vakcinišem ako imam  malignu bolest?

 

Da, ali uz prethodnu konsultaciju sa nadležnim lekarom (onkologom) i to u fazi remisije (poboljšanja) bolesti. Pacijentima kod kojih je bolest u pogoršanju ne  savetuje se vakcinacija dok bolest ne bude stavljena pod kontrolu ( osim ako zbog visokog rizika od infekcije nadležni lekar ne proceni drugačije). Ako primate citostatike, radioterapiju ili hemioterapiju ,ova terapija  slabi vaš imuni sistem, moguće je da će imuni odgovor na vakcinu biti slabiji.

 

Koje su kontraindikacije za vakcinaciju?

 

Za svaku vakcinu ponaosob propisane su kontraindikacije ( ko ne sme da primi datu vakcinu). Najčešće kontraindikacije za vakcinaciju su: alergijske reakcije ( posebno anafilaksija i teže alergijske reakcije) na prethodnu dozu vakcine ili komponentu te vakcine,  teške neželjene reakcije na prethodnu dozu vakcine, akutna bolest uključujući povišenu telesnu temperaturu, pogoršanje hroničnih bolesti, trudnoća ( osim za Pfizer-BioNTech vakcinu koja se može dati u drugom i trećem trimestru trudnoće), dojenje,  uzrast do 18 godina (uzrast do 16 godina za vakcinu Pfizer-BioNTech). Podatak o teškoj alergijskoj reakciji u prošlosti na lekove ili vakcine obavezno napomenite ( posebno u slučaju da primate Sputnik V ili Sinopharm vakcinu). Mere opreza ( nisu kontraindikacije) su specifične za svaku vakcinu a vakcinacije se sprovodi prema proceni lekara na vakcinalnom punktu ( savetuje se da lekaru na vakcinalnom punktu obavezno kažete od kojih hroničnih bolesti bolujete i da ponesete potrebnu medicinsku dokumentaciju; lekar treba da zna ukoliko uzimate imunosupresivnu ili antikoagulantnu terapiju).

 

 

Zašto je potrebno nositi masku i nakon vakcinacije?

 

Zaštitnu masku nosite i u toku i nakon vakcinacije iz više razloga.  Masku nosite ne samo zato jer je to zvanično propisano epidemiološkim merama, nego i zato jer:

  • nije sigurno da ste stvorili zaštitni imunitet na vakcinu ni da li je taj imunitet dovoljan da vas zaštiti u slučaju da ste u bliskom kontaktu sa inficiranom osobom-nijedna vakcina nije 100% efikasna
  • nije poznato da li vakcinisana osoba u slučaju kontakta sa virusom može zaraziti druge. U tom slučaju, vakcinisana osoba najverovatnije neće oboleti od COVID-19  ali nije poznato da li može biti zarazna za druge osobe u svojoj okolini
  • maska štiti i od novih mutiranih sojeva virusa koji se pojavljuju

 

Da li treba proveravati antitela posle vakcinacije?

 

Nakon vakcinacije, većina vakcinisanih stvori antitela klase IgG ( na „spike“ protein a kod Sinopharm vakcine i na ostale delove virusa). Nivo antitela zavisi od toga koliko vremena je prošlo od davanja druge doze vakcine mada se izvestan imunitet postiže i posle prve doze vakcine. Iako se kod jednog broja vakcinisanih zaštita može očekivati i posle minimum  nedelju dana od druge doze, provera pre minimum 28 dana može dati lažno negativne rezultate. Imunitet zavisi i od imunog odgovora organizma  ( može biti umanjen ako vam je imunitet oslabljen iz raznih razloga). Međutim, posle vakcinacije  se ne savetuje rutinska provera nivoa stvorenih antitela sa ciljem provere imuniteta jer zasada nije poznato koji je nivo antitela dovoljan da nas zaštiti od infekcije ovim virusom. Osim toga, postoji i ćelijski imunitet koji se stvara posle vakcinacija a za koga trenutno ne postoje komercijalno dostupni testovi ( ako ne stvorite antitela, ne znači nužno da niste zaštićeni od infekcije). Manji procenat vakcinisanih neće stvoriti imunitet na vakcinu ( taj procenat se razlikuje od vakcine do vakcine).

 

Da li mogu da primim drugu dozu vakcine nekog drugog proizvođača?

 

Zasada ne. Vakcinacija se kompletira davanjem druge doza vakcine istog proizvođača.

«

Aktuelnosti/Novosti

Pretraga


Arhiva


Podelite informaciju