Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS), poznata kao "mišija groznica"  je akutna virusna prirodnožarišna bolest.

Naglo  počinje,  praćena  je  visokom  temperaturom  i u većini slučajeva protiče i završava kao gripozni sindrom. Ono što ovu bolest razlikuje od gripoznog sindroma je moguć razvoj hemoragičnog sindroma sa tačkastim krvarenjima u  koži, sluzokožama i unutrašnjim organima i u težim slučajevima oštećenjem bubrega.

HGBS  je  prvi  put  opisana  1884.  u  Koreji (Korejska hemoragična groznica).  U  zemljama  Dalekog Istoka hemoragijska bolest s bubrežnim sindromom predstavlja veliki javnozdravstveni problem, tako u Kini godišnje oboleva oko 40.000 – 100.000 osoba, a u Južnoj Koreji 1000 osoba. 

Na našim prostorima  bolest je opisana  prvi put 1954. godine dok je prva epidemija registrovana 1961. godine u Fruškoj Gori u vojnom kolektivu na logorovanju. U našoj najbližoj okolini, Fruška Gora je poznato endemsko područje ove bolesti.

Kao prirodnožarišna bolest stalno je prisutna sa različitom učešćalošću od godine do godine, najčešće u pojedinačnim oblicima javljanja, ređe u vidu epidemija. Obično je moguće sve slučajeve oboljenja epidemiološki povezati sa endemskim područjem gde je infekcija nastala. Epidemije se javljaju u godinama kada je znatno povećana brojnost glodara ("mišija godina"). Na brojnost glodara mogu uticati različiti ekološki činioci.

UZROČNIK - HANTAAN VIRUS

Hantaan virus, uzročnik "mišje groznice" je RNK virus iz roda Hantavirus, porodice Buniaviridae. Hantaan virus je grupa antigenski srodnih virusa rasprostranjenih u različitim delovima sveta. Na našim prostorima, kao prostorima Balkana i Centralne Evrope, cirkulišu serotipovi: Hantaan, Seoul, Poumala i  Dobrava (Beograd).

Virus  prirodno kruži i održava se među šumskim glodarima. Rezervoar i izvor uzročnika  su  razne  vrste  mišolikih  glodara  –  šumski,  poljski,  domaći  miš, domaći pacov i drugi. Zaražene životinje većinom nemaju simptome, već ih samo izlučuju u spoljašnju sredinu.

 Zaraženi glodar preko svojih izlučevina (pljuvačke, mokraće i izmeta) zagađuje spoljnu sredinu (zemljište, vodu i predmete). Ukoliko je dostupna, hrana privlači glodara i na taj način biva eksponirana kontaminaciji izlučevinama glodara.

Ljudi se zaraze direktnim ili indirektnim kontaktom sa zaraženim životinjama: udisanjem  kontaminirane prašine ili upotrebom hrane i vode koji su zagađeni svežim  izlučevinama  zaraženih  glodara  kao  i  prilikom  direktnog  kontakta - hvatanje, ubijanje i slično.

Najčešće obolevaju osobe koje zbog prirode svog posla dolaze u kontakt sa mišolikom glodarima, njihovim sekretima i ekskretima (šumski radnici, lovci, poljoprivrednici, vojnici na terenu - logorovanju). Nisu registrovani slučajevi interhumanog prenošenja.

Bolest se ne prenosi sa čoveka na čoveka!!!

KARAKTERISTIKE OBOLJENJA

Inkubacija (vreme od momenta zaražavanja do pojave znakova bolesti) iznosi od 3 do 45 dana, najčešće 3-4 nedelje.

   Bolest počinje naglo, sa visokom temperaturom (do 40ºC), drhtavicom, glavoboljom, bolovima u krstima. Javlja se i bol u stomaku, povraćanje,          slabost, žeđ i suvoća usta, crvenilo lica i konjuktiva, tačkasta krvarenja po koži, smanjeno izlučivanje urina.

 "Mišija groznica" se najčešće javlja kao blago oboljenje i bez  laboratorijske potvrde se teško može postaviti dijagnoza, te se pacijent vodi pod dijagnozom prehlade ili oboljenja sličnom gripi. U malom procentu inficiranih oboljenje može da ima teži tok, sa izraženim krvarenjima i razvijenim hemoragičnim sindromom, kada se oboljenje i registruje jer zahteva bolničko lečenje. Smrtni ishod kod komplikovanih, a samim tim i registrovanih slučajeva se javlja u 5-10%.

 Bolest ima pet kliničkih faza:

• Febrilna faza (visoka telesna temperatura,  glavobolja,  slabost,  bolovi  u  trbuhu ili krstima, crvenilo lica, tačkasta krvarenja)

• Hipotenzivna faza (normalizovanje telesne temperature, pad krvnog pritiska, pojava krvarenja po koži i sluzokoži)

• Oligurična faza (normalizacija  krvnog pritiska, smanjenje lučenja mokraće do anurije)

• Diuretična faza (reguliše se izlučivanje mokraće)

• Rekonvalescentna faza (do ozdravljenja dolazi za 4-12 nedelja, oporavak traje mesecima)

REZERVOARI OBOLJENJA- ŽIVOTINJE

Mišoliki  glodari  se  nalaze  u  prirodi, u  šumama,  vegetaciji  niskog  rastinja, žbunju,   na   livadama   i   njivama,   u   seoskim   domaćinstvima,   naseljima, skladištima  životnih  namirnica,  deponijama  otpadnih  materija  i  na  drugim mestima.

Prirodna žarišta su mesta u prirodi gde borave mišoliki glodari zaraženi virusom i svojim izlučevinama kontaminiraju okolinu.

Apodemus agrarius                              


Sigmodon huspidus

Kako se zaštititi?- MERE PREVENCIJE

• Izbegavati boravak u prirodnim žarištima HGBS, naročito u "mišijim godinama".

 Izbegavati boravak u bujnoj vegetaciji niskog rastinja (gde se  glodari razmnožavaju) i terene koji su izrovareni mišijim rupama.

• Životne namirnice i vodu za piće obavezno zaštititi od glodara, naročito za vreme boravka u šumi, polju, vikendici, na izletu i drugim mestima u prirodi. Ne ostavljati ih direktno na zemlji!
• Voće i povrće, koje je moglo da bude zagađeno izlučevinama glodara pre upotrebe, obavezno oprati higijenski ispravnom vodom.
• Ne konzumirati vodu iz neuređenih šumskih izvora i bara, jer mogu biti kontaminirani izlučevinama glodara.
• Prati ruke  pre  jela  vodom,  ili  ih  očistiti  vlažnim  maramicama   za dezinfekciju.
• Redovno uklanjati  otpatke  hrane,  a  mesto  za  prikupljanje   otpadnih materija zaštititi od pristupa glodara.
• Dezinfekcija površina    koje    su    kontaminirali    glodari    prskanjem dezinficijensima   pre   pristupanju   njihovom čišćenju. Ove površine ne čistiti metlom ili usisivačem; koristiti vlažne krpe namočene u dezinficijense.
• Pri obavljanju poslova pri kojima se diže prašina sa tla, staviti masku koja pokriva nos i usta.
• Izbegavati direktno ležanje na zemlji, pogotovo ako su uočeni glodari ili njihove rupe.
• Ne loviti i ne dirati žive ili uginule glodare.
• Ako ste posle boravka u prirodi oboleli sa znacima karakterističnim za HGBS (povišena temperatura, tačkasta krvarenja u koži poput osipa, smanjeno izlučivanje urina),  odmah  se  javite  lekaru  radi  preduzimanja  blagovremenog leečenja. Pri pregledu,  obavezno navedite podatak o boravku u prirodi i mogućem dodiru sa glodarima.
• Uništavanje glodara (deratizacija). Obavljaju registrovane stručne službe  u seoskim  domaćinstvima, u naseljima  i  oko  naseljenih  mesta  u  blizini žarišta, stambenim blokovima, parkovima, deponijama i mestima gde su otkriveni oboleli od "mišije groznice".